Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси



Download 1,94 Mb.
bet34/61
Sana24.02.2022
Hajmi1,94 Mb.
#234390
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   61
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

1) Такт частотаси. Частота қанчалик катта бўлса микропроцессор тезкорлиги шунча юқори бўлади. Такт частотаси импульслари тизимли платада жойлашган генератордан берилади. Микропроцессор такт частотаси - генераторнинг 1 секундда ҳосил қиладиган импульслар сони.
2) Разрядлилик, яъни бир вақтда қайта ишланадиган иккилик разряднинг максимал сони.
Микопроцессор разрядлилиги билан белгиланади.
m – ички регистр разрядлиги, процессорнинг у ёки бу синфига тегишли эканлигини аниқлайди.
n - маълумотлар шинаси разрядлиги, маълумот узатилиш тезлигини аниқлайди.
k - адрес шинаси разрядлилиги, адреслар кенглиги ўлчамини аниқлайди.
Масалан, i 8088 микопроцессор =16|8|20 қийматлари билан тавсифланади.
3) Архитектура микропроцессорда архитектура тушунчаси командалар тизими ва адреслари усуллари, командаларни берилган вақтда бажарилишга мос келиши, микропроцессор таркибида қўшимча қурилмаларнинг мавжудлиги, унинг схемаси, принципи ва режимлари каби параметрларни ўз ичига олади.
Микро ва маро архитектура тушунчалари ажратилади.
Микопроцессорнинг микро архитектураси – бу микропроцессорнинг аппаратли ташкил этилиш ва мантиқий қурилмаси, регистрлар, бошқарувчи схемалар, арифметик-мантиқий қурилмалар, хотира қурилмалари ва уларни боғлаб турувчи ахборот магистралларидир.
Макроархитектура – бу микопроцессорнинг иш принципи ва адреслаш режимлари, маълумотларни қайта ишловчи команда тизимлари.


Микопроцессор тизимларининг намунавий структураси
Микропроцессорнинг намунавий структураси расмда келтирилган (1-расм).

1-расм. Микропроцессорли тизим структураси.


У уч асосий турдаги қурилмани ўз ичига олади.
- процессор;
- хотира, жумладан оператив тезкор хотира, (ОЗУ, RАМ - Random Aecess Memory) ва доимий хотира (ПЗУ, RОМ, -Read only Memory) маълумотлар ва дастурларни сақлаш учун хизмат қилади.
-киритиш-чиқариш қурилмаси (УВВ; Input-Output Devices); микропроцессор техникасини ташқи қурилмалар билан боғлаш, кирувчи сигналларни қабул қилиш (кириш, ўқиш, Read) ва чиқиш сигналлари тузатиш (чиқиш, ёзиб олиш, Write) учун хизмат қилади.
Барча микопроцессор техникаси қурилмалари умумий тизим шинаси билан бирлаштирилади (у яна тизимли магистрал ёки канал деб ҳам аталади).
Тизимий магистрал қуйи даражадаги тўртта асосий шиналарни ўз ичига олади.
- адрес (шинаси (Adress Bus);
- маълумотлар шинаси (Data Bus);
- бошқариш шинаси (Control Bus);
- таъминот шинаси (Power Bus).

Download 1,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish