Қаватлараро ёпмалар ва поллар (ёпмалар). Режа: 1) Ёпмаларнинг турлари ва уларга қўйиладиган талаблар. 2) Балкали ё


-расм. Ёпмаларда қўлланиладиган балкалар



Download 248,13 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/3
Sana10.04.2023
Hajmi248,13 Kb.
#926691
1   2   3
Bog'liq
11 мавзу ҚАВАТЛАРАРО ЁПМАЛАР ВА ПОЛЛАР

12.1-расм. Ёпмаларда қўлланиладиган балкалар: 
а - ёғоч балка; б - металл қўштавр балка; в – темирбетон тавр балка; г -
темирбетон швеллер балка. 
Кесими тавр кўринишидаги темирбетон балкаларни баландлиги 220, 250, 
300, 340 ва 360 мм ҳамда узунлиги 3 м дан 7 м гача 20 см дан ўзгарадиган 
қилиб ишлаб чиқарилган. Швеллер кўринишидаги темирбетон балкалар 
кесимининг баландлиги бир хил - 320 мм, узунлиги эса 4, 4, 5, 5, 5, 5, 6, 6, 5 
ва 7 м қабул қилинган. 
Ёғоч балкали ёпмалар фақат ёғоч деворли биноларда ҳамда баландли ги 5 
қаватгача бўлган оловбардошлик даражаси III даражадан паст бўлмаган тош 
материалардан қурилган биноларда ишлатилади. 
Ёғоч балкалар бир-биридан 0,6-1,0 м масофада ўрнатилади ва улар орасидаги 
бўшлиқ гипсобетон, енгил бетон, фибролит плиталар ёки тахта билан 
тўлдирилади (12.2-расм). 
Темирбетон ва металл балкалар қўлланилган ёпмаларда балкалар ораси 
енгилбетон, керамик ва бошқа блоклар билан тўлдирилиши мумкин (12.3 ва 
12.4-расмлар). Балкали ёпмаларнинг аҳамиятга молик камчиликлари сифатида 
улардаги чокларнинг кўплигини, шу сабабли тозуш изоляцияси пастлигини
шунингдек қурилиш майдонида сарф қилинадиган қўл меҳнатининг кўп 
бўлишини таъкидлаб ўтиш мумкин. 


12.2-расм. Ёғоч балкали қаватлараро ёпманинг қирқими: 
1 – ёғоч брус; 2 – брусчалар (50х50 мм); 3 – икки ёки уч қатлам тахтадан 
қилинган шит-накат; 4 – лой сувоқ; 5 – товуш изоляцияси қатлами; 6 – лага; 
7 – пол тахтаси; 8 – шифт қопламаси. 
12.3-расм. Темирбетон балкали ёпмалар: 
а – гипсобетон блокли ёпма; б – ковакли керамик блокли ёпма; 
1 – темирбетон балкалар; 2 – гипсобетон плита; 3 – ковакли керамик блок; 4 – 
лой сувоқ; 5 – товуш изоляцияси; 6 – лага; 7 – пол тўшамаси; 8 – юмшоқ 
қистирма; 9 – толь; 10 – қоришмадан текисловчи қатлам. 



Download 248,13 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish