4-10 мм
ва
оғирлиги тахминан
0,5
грамм) ҳажмий усулда ўрганиб, уни мутлоқ
ғоваклилигини аниқлаш мумкин.
Жинсларнинг
коллекторлик
хусусияти
ва
нефть-газ-сувга
тўйинганлигини ўрганиш керн материали ва геофизик усулларда
олинган маълумотларни боғлаган ҳолда амалга ошириш керак.
Бурғилаш жараёнида газ-нефть-сув белгилари пайдо бўлса, таҳлил
учун нефть, газ ёки суюлтирилган эритмадан намуна олиш лозим.
Қувур трубадан керн олишда биринчи навбатда коллектор
жинсларни
нефть-газ-сувга
тўйинганлик
белгилари
(газ
пуфакчаларнинг ажралиши, томчилар, нефть ва сувнинг мойлари)
аниқланади. Бунда таркибида нефть, газ ва сув мавжудлиги
лаборатория шароитида ўрганиш учун мўлжалланган намуналар
зудлик билан парафинланади.
Баъзи жинс намуналари сувга ботирилганда (айниқса қиздирилган)
сув сиртида мойли пленка ҳосил бўлади. Шунингдек, намуналардан
ҳар хил эритмаларда (бензол, хлороформ, олтингугурт) тортиб олиш
керак. Бундан ташқари, қудуқда газокаротаж станциясида олинган
керн ультрабинафша нурларидан ўтказилади.
Керн бўйича физик хусусиятини ўрганиш учун намуна олиш сони
ётқизиқларнинг тафсифи ва ўзгарувчанлик даражасини ошишига
қараб аниқланиши керак.
Маҳсулдор бўлиши мумкин бўлган оралиқдан олинган кернлар қуйидаги
кўрсаткичларни аниқлаш мақсадида лаборатория таҳлилидан ўтказилади:
а) очиқ ва тўлиқ ғоваклилик;
б) қатланишга параллель ва перпендикуляр йўналиши бўйича
ўтказувчанлиги;
в) газнефтга тўйинганлигини;
г) карбонатлилиги;
д) жинсларнинг механик таркиби, цементнинг тавсифи (характеристикаси)
ва б.;
е) ғовакли бўшлиқнинг структураси, ҳамда нефть ва қатлам сувларининг
намланиш хусусиятлари.
Карбонат коллектор жинслар, уларнинг ўтказувчанлик ва ғоваклилик
шаклларини ҳар хиллиги қарамай, уларнинг коллекторлик хусусиятини
синчиклаб ўрганиш талаб қилинади.
Кристалли, оолитли карбонат жинсларининг физик кўрсаткичларини
аниқлаш, худди ғовакли турдаги терриген коллекторларнинг ўрганишдаги
қўлланиладиган усуллар билан аниқланади.
Сизиш-сиғим хусусиятлари (ФЕС) ва коллектор жинсларнинг ковак
ва дарзлилигини аниқлаш учун қуйидагилар ўтказилади:
а) конларнинг умумий геологияси ва тектоникасини ўрганиш;
б) конларда бурғилаш шароитини кузатиш (ювиш суюқликларнинг
ютилиши, бурғилаш асбобларининг тушиб кетиши, ўз-ўзидан отқин
бўлиши);
в)
тўлиқ кон-геофизик тадқиқотлар мажмуаси ўтказиш;
г) петрографик тадқиқотлар;
д)
гидродинамик
тадқиқотлар.
Улар
ёрдамида
дарзли
коллекторларга якуний баҳони бериш ҳамда маҳсулотни ўтказувчи
қатлам дарзликларнинг йўналишини аниқлаш лозим.
Do'stlaringiz bilan baham: |