Асосий туш унча ва коидалар


С) КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИ ЗИ М И ТАРИХИДАН



Download 6,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/64
Sana08.01.2023
Hajmi6,87 Mb.
#898446
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   64
Bog'liq
ЎР ОТТларида кредит модуль тизими

С) КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИ ЗИ М И ТАРИХИДАН
САБОКЛАР
Кредит-модуль тизими юкоридаги тарихи тугрисидаги маълу- 
мотлардан жуда мухим сабоклар олиш мумкин. Булардан энг асо- 
сийлари сифатида куйидагиларни келтиришимиз мумкин:
Кредит-модуль Тизими аник эхтиёжлар асосида пайдо булган. 
Энг аввало у олий таълим укув дастурларига эркинлик олиб 
кириш, укув дастурларига танлов фанларини кириб келиши 
билан чамбарчас боглик. Бундан ташкари кредит-модуль 
тизими олий таълим укув дастурларини «юкоридан пастга» 
караб эмас, балки «пастдан юкорига караб» яъни замон
мехнат бозори ва талабалар эхтиёжлари асосида шакллан- 
тириш эхтиёжлари асосида юзага келган;
-► Кредит-модуль тизими колайверса мамлакат олий таълим 
ташкилотларини мамлакатдан ташкаридаги университетлар 
билан алокаларини яхшилаш, мамлакат университетларини 
халкаро майдонда эътироф этилишига эришиш эхтиёжлари 
асосида шаклланган. ECTS кредит-модуль тизимининг 
хозирги кундаги энг асосий вазифалари бу ОТТ укув дастур­
ларига эркинлик, мослашувчанлик, шаффофлик ва талабага 
йуналтирилган таълимни олиб кириш.
4. КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИЗИМИ МАМЛАКАТ ОЛИЙ
ТАЪЛИМ ТИЗИМИГА НИМАЛАРНИ БЕРАДИ?
Хуш, кредит-модуль тизими Узбекистон Республикаси олий 
таълим тизимига нималарни беради? Унинг амалдаги таълим ти- 
зимидан афзалликлари нима? Энди куйида кредит-модуль тизими 
бизга нималарни беради, деган саволга аник мисоллар билан жавоб 
беришга уриниб курамиз. Кредит-модуль тизими мамлакатимиз 
олий таълим тизимига бир неча афзалликларни олиб киради. Упар- 
дан асосийлари сифатида куйидагиларни санаш мумкин.


4. КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИЗИМИ МАМЛАКАТ ОЛИЙ ТАЪ ЛИ м Т^ |
Ш
^
— ———
— » j
А) ОТТЛАРДА ТАЛАБАЛАР УКИШ Ю КЛАМ АСИНИНГ
МУВОЗАНАТЛИ ТАКСИМ ОТИ
Юкорида таъкидлаганимиздек, ECTS кредит-модуль тизимида 
талаба хар бир укув йили учун туплаб бориши керак булган кредит-1 
лар микдори олдиндан белгилаб куйилган. Бу 60 кредитни ташкил 
килади. Х^р бир семестр учун белгиланган кредитлар микдори эса 
30 кредитни ташкил килади. Бундан ташкари талаба хдр бир кре­
дитни кулга киритиш учун белгиланган укиш юкламаси микдори : 
хам аник ва бу 25-30 соат оралигида. Шундай экан талабаларнинг 
хдр укув йилидаги укиш юкламаси уртача 1500-1800 соат (60*25 I 
= 1500; 60*30= 1800), хар семестрдаги укиш юкламаси эса уртача i 
750-900 соатни ташкил этади (30*25 = 750; 30*30= 900). Талабанинг 
бир йиллик ва бир семестрдаги укиш юкламаси бу микдордан куп I 
хам, кам хам булиши мумкин эмас.
Шундай экан талабаларнинг бир укув йили ёки бир семестр 
j
давомидаги укиш юкламаси ECTS кредит-модуль тизимида фаолият ! 
юритадиган барча университетларда деярли бир хил булади. Бу б и р -1 
хиллик укув дастурларига баркарорлик ва мувозанат олиб киради. 
Эндиликда ОТТлар талабаларга бир семестрда 7 та фан, иккинчи 
j
семестрда эса 10 та фанни укишни мажбурлаши кийинлашади. ] 
Амалдаги тизимда эса бундай баркарорлик ва мувозанатга кафолат I 
йук эди. Шунинг учун талабалар бир семестр давомида баъзида 7 та, | 
баъзида 8 та, ва яна бошка семестрда эса 10 та фанни укишларига , 
тугри келади.
Бундан ташкари, хозирда аксарият махаллий университетлар- j 
да талабалар бир семестр давомида одатда 8-10 тагача фанларни | 
укишларига тугри келмокда. Аслида 8-10 та фанни 4 ой ичида хар 
томонлама урганиш бу жуда муаммоли масала. Мамлакатимиздаги 
амалдаги олий таълим стандартлари тугрисидаги коидаларда хам j 
ОТТлар талабаларга хафтасига 36 соатгача аудитория машгулотлари 
белгилаши мумкинлиги кайд этилган. Бу 5 кунлик укув хафтасида 
кунига 7 академик соатни англатади. Бундай холатда талаба фан­
ларни том маънода урганиш урнига кунни шунчаки дарсдан-дарсга,


4. КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИЗИМИ МАМЛАКАТ ОЛИЙ ТАЪЛИМ...
хонадан-хонага югуриб утказишларини тасаввур килиш мумкин хо- 
лос. Колаверса, узи куннинг шунча кисмини аудиторияда утказган 
талаба дарсдан ташкари вактини энди укишга сарфлашга хохиш ва 
имконият топишига ишониш кийин.
Кредит-модуль тизимида эса кредитларнинг фанлар буйича 
уртача таксимоти 5, 6 ёки 7.5 ни ташкил этади. Бу дегани талаба 
бир семестрда купи'билан 4, 5 ёки жуда борса 6 та фан урганади 
(30/7.5=4; 30/6=5; 30/5=6). Бу талабалар семестр давомида ур- 
ганиши зарур булган фанларнинг сони амалдагидан кура анча 
кискаришини англатади. Яъни, кредит-модуль тизими ОТТ укув 
дастурларига меъёр ва сифат олиб кириши, таълимни ташкил этиш- 
да сон курсаткичидан сифат курсаткичига утишга хизмат килади. 
Чунки фанлар сонининг бу тарзда кискариши, эндиликда талабалар 
уз вакт ва имкониятларини ана шу кам сонли фанларни чукуррок 
ва хар томонлама урганишларига имконият яратади.

Download 6,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish