Асептика ва антисептика асосолари. Жарохатлар ва уларнинг турлари



Download 104,5 Kb.
bet1/6
Sana21.02.2022
Hajmi104,5 Kb.
#33528
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2-АСЕПТИКА ВА АНТИСЕПТИКА АСОСЛАРИ

АСЕПТИКА ВА АНТИСЕПТИКА АСОСЛАРИ. Қон оқиши ва қон йўқотиш турлари, сабаблари ва оқибатлари ва унда БТЁ.

Режа:

  • Тиббий ёрдамнинг босқичлари
  • Асептика ва антисептика туғрисида тушунча.

Врач ва провизорлар зарурият ту²илганда малакали БТЁ ни курсата билишлари керак. Шундан келиб чиқиб БТЁ фанининг асосий вазифаси талабаларга малакали БТЁ кўрсатишни, назарий ва амалий жихатларини ўргатишдан иборат.

  • Врач ва провизорлар зарурият ту²илганда малакали БТЁ ни курсата билишлари керак. Шундан келиб чиқиб БТЁ фанининг асосий вазифаси талабаларга малакали БТЁ кўрсатишни, назарий ва амалий жихатларини ўргатишдан иборат.
  • БТЁ кўрсатишда бир нечта босқич фарқланади:
  • 1. Малакасиз тиббий ёрдам-бу хар қандай шахслар томонидан амалга оширилиши мумкин ( чуккан одамни қутқариш, бинолар тагидаги шахсни тупроқдан олиб чиқиш ва х.к.)
  • 2. Врачгача булган БТЁ- бу асосан урта тиббий ходимлар ёки провизорла томонидан амалга оширилади (сунъий нафас олдириш, юракни массаж қилиш, қон оқишини вақтинчалик тўхтатиш ва х.к.)
  • 3. Беморни касалхонага жўнатиш хам шу босқичга киради. Малакали шифокорлик ёрдами- бу шифокорлар томонидан амалга оширилади.

Асептика ва антисептика.

  • Антисептика-бемор танасига тушган микробларни йўқотишга қаратилган чора-тадбирлар мажмуаси. Антисептика усуллари қўйидагилар:
  • Механик усул-жарохатланган тўқимани турли ифлосликлардан тозалаш, бирламчи жарроҳлик қайта ишлови, ўлган тўқимани олиб ташлаш, чайиш ва х.к.
  • Физик усул-жарохатланган тўқимадан йирингни чиқариб юбориш учун тампон, дренаж, трубка, кварц, ультрабинафша лампалар ва х.к. дан фойдаланиш,
  • Биологик усул-организмни микробларга қаршилигини ошириш учун иммун зардоблар (пассив эмлаш учун), ферментлар (трипсин, хемотрипсин,хемопасин, ребонуклеазалар), антибиотиклар ва вакциналардан (актив эмлаш учун) фойдаланиш киради. Ҳозирги вақтда микробларга қарши курашиш учун пенициллинлар, тетрациклинлар, аминогликозидлар ва макролидлар қаторига кирувчи антибиотиклардан кенг фойдаланилади. Булар микробларни ўсиш ва ривожланишини тўхтатиб қўйиши (бактериостатик таъсир) ёки уларни ҳалок қилиши мумкин (бактерицид таъсир). Ферментлар эса некролитик таъсир кўрсатиб, йирингли яраларни ва бўшлиқларни тозаланишига ёрдам беради.
  • Йирингли касалликларни даволашда кўпинча стафилакокка қарши анатоксин ёки γ-глобулиндан фойдаланилади.

Download 104,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish