Антенналар ва рэ



Download 0,98 Mb.
bet9/10
Sana01.02.2023
Hajmi0,98 Mb.
#906655
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
А ва РЭ фанидан ОН javoblari

Антеннанинг кириш қаршилиги деб, манба нуқтасидаги кучланишнинг манба нуқтасидаги токка бўлган нисбатига айтилади. Умумий ҳолда бу қаршилик комплекс катталик ҳисобланади ва антеннанинг нисбий узунлиги l / λ га боғлиқ.
Z кир =U0/I0 = Rкир+ jXкир,
Нолинчи нурлатишдаги ЙД кенглиги деб, майдон кучланганлиги 0 гача тушган ораликдаги бурчак 20 айтилади.
Ярим қувват бўйича ЙД кенглиги деб, қувват зичлиги 2марта камайган оралиқ 20.5 айтилади..

  1. Симметрик вибратор деб қандай қурилмага айтилади?

Энг содда симметрик тебратгич (СТ) иккита бир хилдаги ўтказгичдан
иборат бўлиб, уларнинг бир учи манба орқали энергия билан таъминланади. Симметрик тебратгичнинг инженерлик назарияси симметрик нурлатгич ва икки симли йўкотишсиз линия ѐпик учларининг ички аналогиясига асосланади.



  1. Симметрик вибратор учун майдон кучланганлиги ифодасини келтиринг?

Натижавий майдон кучланганлиги фазодаги фаза силжиши ва манбадаги фаза силжишларини ҳисобга олган ҳолда, антенна елкасини бутун узунлиги бўйича интеграллаш ѐрдамида ифодаланади. Интеграллаш натижасида ҳосил бўлган ифода қуйдагига тенг:
E=j[60 I0/(r0 sin kl)]* cos [(kl cosυ) –coskl)/sinυ]*ejkr0
Бу формуладаги йўналиш характерига эга бўлган ифода:
f (υ) = [cos (kl cosυ) –cos kl ]/ sin υ.



  1. Симметрик вибратор елкаларидаги ток ва амплитуда тақсимоти. Е ва Н текисликлардаги ЙД

Ҳаѐлан симметрик тебратгични чексиз кўп бўлган элементларга dz
бўламиз. Ҳар бир элементнинг узунлиги чексиз кичик бўлгани учун бу
ораликда токнинг фазаси ҳам, амплитудаси ҳам ўзгармасдир. Шундай қилиб СТ бошдан охирига қадар чексиз элементар электр тебратгичларнинг dz йиғиндиси деб қараш мумкин. 2.3-расмда СТ нинг майдон тақсимоти келтирилган бўлиб, бунда: Iz - элементдаги ток амплитудаси бўлиб, тебратгич Z масофада жойлашган;

Агар l/λ>0,5 дан ошса, ѐн баргчалар вужудга келади (2.4.б-расм). Уларни қарама-қарши соҳадаги (участкадаги) токлар вужудга келтиради.
l/λ = 0,625 бўлганда симметрик тебраткич максимал йўналиш таъсир
коэффициентига эришади, бунда йўналганлик диаграммаси тор ва ѐн
баргчалар сатҳи жуда кичик бўлади (2.4.в-расм).
l/λ>0,7 дан бошлаб асосий баргчалар кичрайиб, ѐн баргчалар ўсиб боради (2.4.г-расм).
l/λ=1 бўлганда бош баргчалар йўколади. Бунга сабаб, берилган
йўналишдаги элементар нурлатгич билан нурлатиладиган натижавий
майдоннинг фаза силжиши, шу тебратгичларни қўзғатувчи фазовий фаза силжиши ва токларнинг фаза силжиши билан ифодаланади



  1. Боғлиқ вибраторлардан ташкил топган тизимнинг хусусиятлари нималардан иборат?

Бир йўналишли нурлатиш ѐки тор йўналганлик диаграммасини ҳосил қилиш талаб этилган ҳолатларда икки ѐки ундан ортиқ тебратгичлардан ташкил топган антенналардан фойдаланилади. Бундай тебратгичлар бир - бирига сезиларли таъсир кўрсатганлиги сабабли боғлиқ
тебратгичлар деб аталади. Боғлиқ тебратгичлар (БТ) ЭЮК киритиш усули ѐрдамида амалга оширилади. Бу ғоя 1922 йилда Ражинский ва Бриллюэн томонидан бир-бирига боғлиқ бўлмаган ҳолатда тарғиб қилган.
Тебратгичнинг хусусий қаршиликлари қуйидагига тенг
ZΣ1=ZΣ11+ZΣ12,
ZΣ2=ZΣ22+ZΣ21
бунда, ZΣ11 ва ZΣ22 - эркин фазодаги антеннанинг хусусий
нурлатиш қаршилиги; ZΣ12 ва ZΣ21 - ҳосил қилинган қаршилик.
ZΣ12кир=RΣ12кир+jX12кир
Ифодадаги RΣ12кир - иккинчи тебратгич таьсирида биринчи тебратгичдан сочилган қувватни ифодалайди; XΣ12кирит - иккинчи тебратгич таъсирида биринчи тебратгичга боғлиқ бўлган қувват

  1. Рефлектор ва директорларнинг бажарадиган вазифаларини тушунтиринг.


Download 0,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish