Антенналар ва рэ


Паст жойлаштирилган антенна деб қандай антеннага айтилади?



Download 0,98 Mb.
bet6/10
Sana01.02.2023
Hajmi0,98 Mb.
#906655
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
А ва РЭ фанидан ОН javoblari

Паст жойлаштирилган антенна деб қандай антеннага айтилади?

Юқоридаги шартлардан бирортаси бажарилмаса, бундай антенналар паст жойлаштирилган антенналар деб аталади.

  1. Эркин фазо ҳолати учун майдон кучлаганлигини аниқлаш тенгламаси.

Йўқотишларни ҳисобга олган ҳолда қабул нуқтасида майдон кучланганлиги қуйидагига тенг:
Ет0*F



  1. Нима учун кўтарилган антенналарда майдон кучланганлигининг максимум ва минимумлари кузатилади?

Масофа r нинг ўзгариши аргументнинг косинус қийматини ўзгаришига сабаб бўлади. Косинус қиймати 1 га тенг бўлгандагина майдон максимал қийматга эга бўлади, яъни
соs [θ + 4πh1h2 / (λr) ] = 1 да , Fmax=1+R, N=1,2...

соs[θ + 4πh1h2 / (λr)] = -1 да, Fmin = 1– R,

Максимум ва минимумларни ҳисоблаш радиотрасса охиридан бошлаб олиб борилади., яъни узатувчи антеннага яқинлашганимиз сари, кузатиладиган максимумнинг тартиб рақами ортиб боради.
r ≤ масофада майдон кучланганлигининг максимум ва минимумлари кузатилади, r > бўлганда эса масофа ортиши билан майдон кучланганлигининг силлиқ сусайиши кузатилади.


  1. Ер РТ тарқалиш хусусиятлари, радиотрассасининг зоналарга бўлиниши.

Ер тўлқинининг майдонини, бирламчи нурлатгич томонидан


нурлатилган майдон натижасида ерда ва хавода хосил бўлган иккиламчи майдонларнинг суперпозицияси натижаси деб ҳисоблаш мумкин. Ернинг яримўтказгич хоссаси, хаводаги тўлқиннинг ерга сингишига ва сусайишига сабаб бўлади. Ер шарининг сферик шакли тўсиқ сифатида намоён бўлади ва ер тўлқинлари горизонт чизиғи ортига ушбу тўсиқни енгиб ўтиш орқалигина тарқала олади. Тўсиқни енгиб ўтиш жараёни – дифракция деб аталади. Тўлқинлар сферик сиртда тарқалганда, ясси сиртдаги тарқалишга нисбатан кўпроқ йўқотишларга дуч келади.
Антенналарнинг ўртача бир неча ўн метргача ўрнатилиш баландликларида тўғри кўриниш масофаси 50...60 km ни ташкил қилади. Шундай қилиб, h>>λ ҳолатида, ер тўлқинида ишловчи радиолиния трассаларининг зоналарга бўлиниши қуйидагича усулда амалга оширилади:

  • r ≤ 0,8r0 – ёритилган зона. Интерференцион тенглама

  • 0,8r0 < r < 1,2r0 – яримсоя зонаси. Кўпсонли дифракцион тенглама

  • r ≥ 1,2r0 – соя зонаси. Биржинсли дифракцион тенглама




  1. Тўғридан-тўғри кўриш масофасининг аниқлаш тенгламаси.



  1. Тропосфера ва унинг хусусиятлари.

Тропосфера атмосферанинг энг қуйи қатлами бўлиб, жами атмосферадаги ҳаво массасининг 4/5 қисми тропосферада жамланган.
Тропосферанинг синиш коэффициенти
бирдан жуда кам фарқ қилади. Ер сиртида тахминан n=1,0003 га тенг.
Ҳисоблашда қулай бўлиши учун, тропосферада синиш коэффициенти индекси N киритилган. Бу индекс синиш коэффициенти 1 дан неча миллион улушга фарк қилишини кўрсатади:


  1. Тропосфера параметрлари.

Тропосферанинг асоий парамертлари:

  • ҳарорат ;

  • босим;

  • намлик.




  1. Тропосфера рефракцияси.

Тропосфера рефракцияси юз берганда тўғри ва қайтган тўлқинлар орасида юзага келган юриш фарқи ҳисобдашларда хатоликларни келтириб чиқаради.
Тропосфера рефракцияси dN/dh нинг қийматларига боғлиқ тарзда қуйидаги турларга бўлинади:

  1. dN/dh>0 - манфий рефракция;


  2. Download 0,98 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish