Антенналар ва рэ


Иккинчи турдаги радиолиниянинг тузилиш схемасини чизинг ва таъриф беринг



Download 0,98 Mb.
bet5/10
Sana01.02.2023
Hajmi0,98 Mb.
#906655
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
А ва РЭ фанидан ОН javoblari

Иккинчи турдаги радиолиниянинг тузилиш схемасини чизинг ва таъриф беринг.



2-турдаги радиолинияларда эса, узатгич ва қабул қилгич орасида пассив ретрансляцияланган (қайта узатилган) сигналлар қабул қилинади. Бу линияларда манбадан қабул қилувчи қурилмага тўлқин энергиясини бевосита узатилиши маълум бир сабабларга кўра амалга оширила олмайди (масалан, узатиш йўлида бирон тўсиқ бор).

  1. Френель зоналари деб нимага айтилади? Френель зонасининг радиуси нималарга боғлиқ ва у қандай ўзгаради?

Қўшни айланалар орасидаги бўлаклар Френель зоналари номини олган. Шуни айтиш мумкинки, иккинчи Френель зонасида ҳосил бўладиган тебранишлар фазаси биринчи Френель зонасидаги майдон фазасидан 1800 га фарқ қилади. Бу зоналар «+» ва «–» ишоралари билан белгиланадилар.
Френель зонасининг радиусларини қуйидаги формула асосида топиш
мумкин


  1. Вертикал ва горизонтал қутбланиш турларида ердан аксланиш коэффициентининг модули нимага боғлиқ?

Хаво-Ер чегараси бўйлаб тарқалаётган радиотўлқинларга оид масалаларни ечишда ернинг диэлектрик сингдирувчанлигининг абсолют комплекс катталиги катта ахмиятга эга

Одатда, бу кўрсаткич 10 дан кам бўлмайди. Лекин, қуруқ қум учун дециметрли диапазонда еk =2….5 га тенг бўлади. Ер сиртининг радиотўлқинларни акслантириш хусусияти нисбий комплекс диэлектрик сингдирувчанлик параметри билан узвий боғлиқ. Вертикал қутбланиш RB ва горизонтал қутбланиш Rг учун аксланиш коэффициенти модули қийматларини қуйидаги формулалардан аниқлаш мумкин:


  1. Кўтарилган антенна деб қандай антеннага айтилади?

Кўтарилган антенна деб, кўтарилиш баландлиги тўлқин узунлигидан бир неча маротаба катта бўлган h>>λ, ҳамда нурлатмайдиган фидер орқали озиқланадиган антеннага айтилади.




  1. Download 0,98 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish