Andijon davlat universiteti pedagogika fakulteti

2.2. Mehnat — o‗quvchi shaxsini shakllantirishda asosiy 

omil sifatida 

 

Mehnat  —  insoniyat  hayotining,  uning  o‗sib  kamol  topishi  va  estetik 

histuyg‗usi,  erishgan  moddiy  va  ma‘naviy  boyliklarining  asosiy  manbaidir.  Mexnat 

moddiy  boyliklarning  asosi,  butun  insoniyat  hayotining  birinchi  asosiy  sharti 

hisoblanadi. 

Mehnat  jarayonida  o‗quvchilarning  estetik  his  etish,  did  va  qarashlarini 

rivojlantirish  tarbiyaviy  ishning  muhim  tomoni  hisoblanadi.  Estetik  didi  yuksak 

bo‗lgan  inson  yaxshi  fazilatlar  egasi  —  insonparvar,  mehnatsevar,  davrning 

ilg‗or  g‗oyalarini  chuqur  o‗zlashtiruvchi,  shu  g‗oyalar-ning  rivojiga  o‗z  hissasini 

qo‗shishga intiluvchi bo‗ladi. 

Haqiqiy  va,  albatta,  erkin  mehnat...  inson  hayoti  uchun  shunday 

ahamiyatga  egaki,  mehnatsiz  inson  hayoti  o‗zining  butun  qimmatini  va  butun 

fazilatini  yo‗qotadi.  Mehnat  faqat  insonning  kamol  topishi  uchungina  emas,  balki, 

---

 

37 

 

hatto,  u  erishgan  insoniy  fazilatlarini  mazkur  darajada  saqlab  turish  uchun  ham 

zaruriy  shartdir.  Inson  mehnat  qilmay  turib  ilgari  bora  olmaydi,  u  orqaga  qarab 

ketishga majbur bo‗ladi. 

Insonning  tanasi,  qalbi  aqliy  mehnat  qilishni  talab  etadi,  bu  talab 

shunday  qat‘iy  bir  talabki, agar inson biror-bir sababga ko‗ra, turmushda shaxsan 

mehnat  qilmasa,  u  holda  chinakam  turmush  yo‗lini  yo‗qotadi  va  uning  oldiga 

ikkita  boshqa yo‗l, ikkovi  ham  bir  xilda  halokatli  yo‗l ochiladi: 

 birinchi  yo‗l  shundan  iboratki,  unday  odam  turmushdan  cheksiz  norozi 

bo‗ladi, hamma narsani  yoqtirmaydi,  hamisha  zerikib,  xunob bo‗lib  yuradi; 

ikkinchi  yo‗l  shundan  iboratki,  unday  odam  o‗z  xohishi  bilan,  o‗zi  ham 

sezmagan holda o‗zini-o‗zi nobud qilib boradi va tez orada yosh bolalarga xos injiq 

va  qaysar  bo‗lib  qoladi...  «Bu  har  ikkala  yo‗l  ham  insonni  tiriklayin  murdaga 

aylantiradi,  nimaga  desangiz,  shaxsiy  mehnat,  erkin  mehnat  ana  shuning  o‗zi 

hayotdir. 

Murabbiy  mehnat  ta‘limi  jarayonida  yosh  avlodga  politexnik  bilim  bilan 

birga  estetik  bilim  ham  beradi.  Bunda  u  aniq  misollar,  badiiy  asarlardan  namunalar 

keltirish  bilan  mehnatning  estetik  xususiyatini  ko‗rsatadi,  o‗quvchilarning 

mehnatning  estetik  va  yaratuvchanlik  xususiyatini  anglab  olishlariga  alohida  e‘tibor 

beradi. 

Mehnat  estetikasini  namoyish  qilish  o‗quvchilarning  estetik  didi  va  yukodiy 

qobiliyatini  o‗stiradi; o‗quvchilar mehnatni  san‘at namunasi darajasiga ko‗tarish orqali 

ularda  san‘atni  anglash  va  tushunish  qobiliyati  tarbiyalanadi;  o‗quvchilar  mehnatda 

go‗zallik  yaratishga,  go‗zallikni  sevish  va  ardoqlashga,  go‗zallik  uchun  kurashishga 

o‗rgatiladi;  o‗quvchilarda  mehnatga  ijod  namunasi  sifatida  munosabatda  bo‗lish 

hislati  tarbiyalanadi. 

Shoir  G‗.  G‗ulom  inson  go‗zalligini,  xalq  farovonligini,  hayot  go‗zalligini 

erkin, ijodiy mehnat sharofati deb biladi. Shuning uchun ham uni madh etadi. 

G‗afur  G‗ulom  (1903—1966)  mehnatni  insoniy  hayotda  asosiy  o‗ringa 

qo‗yadi,  mehnatning  insonga  go‗zallik baxsh etishini aytadi. Zero, inson go‗zalligi u 

---

 

38 

 

yaratgan, ijod etgan narsalarda namoyon bo‗ladi. Shoir «Go‗zallik nimada?» she‘rida 

deydi: 

Go„zallik 

— 

ishlayish,  

Manglayni terlatish,