Аммонийли селитра ишлаб-чиқариш



Download 314,34 Kb.
bet8/16
Sana17.07.2022
Hajmi314,34 Kb.
#811324
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   16
Bog'liq
Mireral o\'g\'it

T, ˚С

Η

Т, ˚С

Η

Т, ˚С

η

Т, ˚С

η

40

0,6609

65

0,7899

90

0,9362

115

1,1025

45

0,6854

70

0,8177

95

0,9677

120

1,1384

50

0,7106

75

0,8463

100

1,0000

125

1,1757

55

0,7364

80

0,8755

105

1,0333

130

1,2135

60

0,7628

85

0,9056

110

1,0674

135

1,2525

Қурилмадан чиқаётган 90% ли аммонийли селитра эритмасини миқдори, кг/соат:


24000/0,90 = 26667


90% ли аммонийли селитра эритмасининг таркибидаги сув миқдори, кг/соат:


26667 – 24000 = 2667


Нейтралланиш жараёнида эритмадан буғланаётган шарбат буғининг миқдори, кг/соат:


13816 - 2667 = 11149


Олинган натижаларни жадвал шаклига келтирамиз.




Нейтрализация бўлимининг моддий баланси.
13 - жадвал

Кириш

Сарф

Кўрсаткичлар

кг/соат

Кўрсаткичлар

кг/соат

Аммиак
Нитрат кислота
(100% ли)
Кислота билан келаётган сув

5160

19080

13816


Аммонийли селитра (90%) ли эритмаси
Шарбат буғ
Йўқотишлар:
Аммиак
Нитрат кислота

26667

11149

60
180



Жами:

38056

Жами:

38056



Эслатма: Аммонийли селитра ишлаб чиқаришда сарф бўлган аммиак (NH3) ва нитрат кислота (HNО3) миқдори нейтрализация жараёнига боғлиқлигини унитманг!


Мисол. 1.2. Аммонийли селитра ишлаб чиқаришнинг нейтрализация бўлимини иссиқлик балансини тузинг.


Дастлабки маълумотлар:

нитрат кислота концентрацияси (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .58


нитрат кислота ҳарорати (0С). . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . ... . 20
аммиак ҳарорати (0С). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .... .. . 70


Нейтралланиш жараёнига берилаётган компонентлар сарфи, кг/соат:
аммиак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... 5160
58% ли нитрат кислота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. 32896
Ҳосил бўлган аммонийли селитра:
эритмасининг миқдори, (кг/соат) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26667
эритма концентрацияси (%). . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 64
буғланаётган сув миқдори, (кг/соат) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11149
қурилмадаги босим (н/м2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .1,2 · 105


Иссиқликнинг келиши

Газсимон аммиак билан келаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:



Q1 = 5160 · 2,156 · 70 = 778000

бу ерда, 2,156 аммиакнинг 700С ҳароратдаги иссиқлик сиғими, кЖ/кг град.


14 - жадвал

T, 0С

Т0К

О2

Хаво

NH3

Н2О

Н2

СО

СО2

0

273

0,917

1,005

2,092

1,855

14,210

1,040

0,821

100

373

0,925

1,009

2,188

1,867

14,352

1,042

0,871

200

473

0,938

1,013

2,286

1,888

14,432

1,047

0,913

300

573

0,951

1,020

2,360

1,913

14,465

1,055

0,950

400

673

0,964

1,030

2,451

1,938

14,490

1,066

0,984

Нитрат кислота билан келаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:

Q2 = 32896 · 2,897 · 20 = 2349000 кЖ/соат


бу ерда, 2,897 - нитрат кислотанинг (47% ли) 200С ҳароратдаги иссиқлик сиғими, кЖ/кг · град.




Нитрат кислотасининг иссиқлик сиғими (кЖ/кг · град)
15 - жадвал

Концен-трация,%

Ҳарорат, 0С

Концент-
рация, %

Ҳарорат, 0С

2

20

40

60




2

20

40

60

10

3,701

3,726

3,730

3,768

60

2,638

2,680

2,738

2,805

20

3,345

3,349

3,412

3,475

65

2,541

2,596

2,633

2,680

30

3,094

3,182

3,199

3,266

70

2,441

2,470

2,525

2,654

40

2,922

3,014

3,040

3,140

75

2,336

2,386

2,403

2,428

45

2,855

2,931

2,968

3,056

80

2,240

2,261

2,294

2,303

50

2,793

2,847

2,901

2,973

85

2,156

2,177

2,181

2,219

55

2,717

2,763

2,826

2,889

90

2,052

2,052

2,064

2,093

Нитрат кислотани 47% гача суюлтиришни ҳисобга олган ҳолда аммоний нитрат ҳосил бўлиш иссиқлигини I эгри чизиқ бўйича аниқлаймиз. Бу иссиқлик 1 кг аммоний нитрат учун 1487,1 кЖ га тенг. Унинг маълум қисми аммонийли селитрасининг эритиш учун сарф бўлади. II эгри чизиққа асосан, 64% ли эритма ҳосил бўлишида 1 кг аммонийли селитра учун 172,5 кЖ иссиқлик сарф бўлади. У ҳолда, 47% ли нитрат кислотадан 90% ли аммонийли селитра эритмаси ҳосил бўлишидаги ажралиб чиқаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:







1487,1 – 172,5 = 1314,6


Бир соатда ажраладиган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:


24000 · 1314,6 = 31550000

Келаётган иссиқликнинг умумий миқдори, кЖ/соат:



Расм. 5. Нитрат кислота концентрасиясини аммонийли селитра хосил бщлишига таъсири.

Qум =778000 + 2349000 + 31550000 = 34677000
Иссиқлик сарфи

Аммонийли селитра эритмаси билан чиқиб кетаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:


Q1 = (26667 + 240) · 2,560·tқайн.


бу ерда, 26667 – ҳосил бўлган аммонийли селитра эритмасининг миқдори, кг/соат; 240 – аммиак ва нитрат кислотанинг умумий йўқотилиши, кг/соат; 2,560 – 90% ли аммонийли селитрасининг иссиқлик сиғими, кЖ/кг град; tқайн – 90% ли селитра эритмасининг қайнаш ҳарорати.




16 - жадвал

Ҳарорат, 0С

Концентрасия, %

С, кж/кг · град

Изох

16 – 38

2,91

4,,0419

Landоlt – Bоrnstein


Bd. II. Berlin, 1923.

18

9,18

3,890

18

15,04

3,6831

26 – 37

28,5

3,0258

18

47,1

2,918

20 – 52

63,9

2,5548

16 – 52

67

2,47

Амалда
16 – 52 0С кўпроқ ишлатилади



16 – 52

84

2,01

16 – 52

88

1,97

16 – 52

92

1,88

16 – 52

96

1,80

16 – 52

98,5

1,76

Аммонийли селитра эритмасининг қайнаш ҳароратини аппаратдаги босим (1,5 - 1,2) · 105 н/м2 учун аниқлаймиз. Бундай босимда тўйинган сув буғининг ҳарорати 1030С га тенг. Атмосфера босимида 64% ли аммонийли селитранинг қайнаш ҳарорати 115,20С га тўғри келади.


Ҳарорат депрессияси, (0С):

Δt = 115,2 – 100 = 15,20С


Шунга асосланган ҳолда, 64% ли аммонийли селитрасининг қайнаш ҳароратини аниқлаймиз, ( 0С):


tқайн = t тўйин.буғ + Δt + ή

tқайн = 103 + 15,2 + 1,03 = 118,7 оС


бу ерда, η – ҳар қандай босимдаги ҳарорат депрессияси коэффициенти, 130 оС ҳароратда 1,03 га тенг.


Тўйинган буғнинг 40 - 135оС ҳароратдаги коэффициенти юқоридаги 14 - жадвалдан олинади.
Аммонийли селитра эритмаси билан чиқиб кетаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:
Q1 = 26667 · 2,56 · 118,7 = 11500000

Эритмадан сув буғини буғлатиш учун сарфланаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:


Q2 = 11149 · 2682 = 21700000


Атроф–муҳитга йўқотилаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат:

Qат.мух .= 34677000 – (11500000 + 21700000) = 1477000


Бу катталик иссиқлик умумий сарфининг 4,3% ни ташкил қилиб, амалий маълумотларга тўғри келади.


Олинган натижаларни жадвал шаклига келтирамиз.



Download 314,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish