Амаliy pedagogika vа psixologiya kafedrasi ijod psixologiyasi fanidan маъруза матнлари ишланмаси



Download 290 Kb.
bet13/33
Sana24.02.2022
Hajmi290 Kb.
#202998
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   33
Bog'liq
6 1 Ijod Psixologiyasi (Salaxutdinova M) Maruza matni

III.10. Ғоялар оқими. Ижод самарадорлиги учун кучли ғоялар оқими ҳам хизмат қилади. Ғоялар қанча кœп бœлса, фикр шунча тез ишлайди ва энг тœғри ғояни танлаш осон бœлади.
Фикр ёки ғоя бир нечта тушунчаларни мантиқий боғлашдир. Фикрнинг қотиб қолганлигини, фантазия, хаёл жараёнининг даражасини аниқлаш учун шундай вазифа бериш мумкин. Бу вазифа ғоя яратиш қобилиятини ҳам аниқлайди. Қуйидаги учта сœз иштирокида мазмунли гап тузиш: кœл, ой, бола. (Жавоб вариантлари: бола ой ёруғида кœлда чœмилди; бола кœлда ойнинг аксини кœрди ва ҳ.к.). Бу ғоя яратишнинг энг оддий ҳодисаси. Ғоялар чуқурлиги ва кучи билан ҳам баҳоланади. Объектлар ёки уларнинг алоҳида хусусиятлари œртасида юзаки бœлмаган, чуқур моҳиятга эга ғоялар назариялар, тадқиқотлар ва янги ғоялар учун асос бœлади ҳамда улар чуқур ва кучли ғоялар деб ҳисобланади.
Фикр туғилиши учун онгда бор образ (модел)нинг ҳеч бœлмаганда иккитаси қœзғалиши зарур. Мия ҳар қандай фикрни у ёки бу конкрет кодли шаклга солади. Турли одамларда кœриш, эшитиш, сœз, ҳарф, рақам ва б. кодлардан фойдаланиш қобилияти ҳар хил. Маълумотларни кодлаш акс эттирилаётган ҳодиса мазмуни ва тузилишига муқобил бœлади.
Санъатда ва адабиётда махсус «кодлаш» орқали мазмун ёритилади. Масалан, мумтоз адабиётда. Мия конкрет код орқали ғоя яратади. Агар одам кœргазмали-образли тасаввурлардан фойдаланишга мойил бœлса, кœриб идрок қилиши кучли бœлади. Акустик-образли тасаввурнинг устунлиги мусиқий фантазиядан дарак беради. Борлиқни сœз-образлар шаклида œзлаштиришга мойиллик шоирлик фантазиясини характерлайди ва ҳ.к. Лекин бу - одамни рассом, композитор ёки шоир қилиб қœймайди. Бу касблар қобилият, кœникмаларнинг яхлит комплексини, шунингдек, қобилиятларни йœналтиришга ёрдам берувчи шахсий сифатларни талаб қилади.
III.11. Олдиндан билиш қобилияти. Фикрлаш, ғоя яратиш қобилияти инсон ақли хусусиятларидан ажралмасдир. У фантазия ёки тасаввур дейилади. Тасаввурнинг уч хил тури бор.
Мантиқий тасаввур мантиқий œзгаришлар ёрдамида ҳозирдан - келажакни келтириб чиқаради. Танқидий тасаввур замонавий техника, таълим тизими, ижтимоий ҳаёт ва ҳ.к.ларда айнан нима номукаммал ва œзгаришларга муҳтожлигини топади. Ижодий тасаввур янги ғоялар, реал ҳаётда йœқ, аммо, борлиқда бор элементларга таянувчи янги образлар яратади. Ижодий тасаввур жамият тараққиётида муҳим аҳамиятга эга.
Инсон онгида, яъни хаёлида ҳодисалар занжирини моделлаштиради. Бунда у œз тажрибасига, борлиқ қонуниятларига суянади. Шу йœл билан моделлаштирилган воқеалар занжирининг якуний қисми олдиндан билиб олинади.

Download 290 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish