Амалиёт 3 Ер остида танлаб эритиш жараёнида ҳосил бўлган аралашмаларни сақлаш учун тиндиргичларни танлаш



Download 29,01 Kb.
bet1/2
Sana21.02.2022
Hajmi29,01 Kb.
#62936
  1   2

Амалиёт 3


Ер остида танлаб эритиш жараёнида ҳосил бўлган аралашмаларни сақлаш учун тиндиргичларни танлаш.
Цель работы. Технологиг отстойникларни танлаш ва уларни хисоблаш.
Теоретические сведения. Тиндиргичларни хисоблашда асосий эътибор уларга тушадиган аралашма таркибидаги майда зарраларнинг борлиги ва уларнинг тиниш тезлигига боғлиқ .
Конструктив жихатдан тиндиргичларни геометрик хисоблаш учун қўйидагиларни инобатга олиш лозим:
- тушадиган аралашманинг умумий ҳажми ;
- участканинг умумий ишлаш давомийлиги ;
- аралашма таркибидаги майда зарраларнинг миқдори ;
- коннинг ишлатиш режими
- ташкилий ишлар (коннинг тўхтатиш учун ,таъмирлаш учун ,тизимда тўсатдан электр энергиянинг йўқолиши сабаблари учун тузиладиган жадвал .Жадвал асосида ишларни амалга ошириш ).
Майда зарраларнинг тиниш тезлигига қараб тиндиргичларни технологиг кўрсатгичларни қўйидаги тенглама кўринишида кўришимиз мумкин :
t= Н / ( u0 – w ) и L = t х υ1 (5.1)
бу ерда:
t – тиндиргичда аралашманинг сақланиш муддати , мин;
Н –тиндиргичнинг хисобланган чуқурлиги,коннинг шароитига қараб танланади, ўртача чуқурлиги от 1,5 до 3м.
L – тиндиргичнинг узунлиги, м;
u0 – гидравлик зарранинг (тиниш тезлиги) катталиги, см/с; Қўйидаги Стокс тенгламаси асосида аниқланади::


U0= (g х d) /(18µ) (ρ1 – ρ) (5.2)
Бу ерда :
d – зарра диаметри;
ρ1 – зарра зичлиги;
ρ - аралашма зичлиги;
g - эркин тушиш тезланиши, м/с;
w – оқим тезлигининг горизонтал йўналиши, тиниш холати , w = 0.5 υ;
υ- аралашманинг олиниш тезлиги, м/с;
µ- коэффицент ташқи ҳароратга боғлиқ t
µ= 0,0178 ρ /(1+ 0,0337t + ….. + 0,000221t2)
бу ерда :
ρ – аралашма зичлиги , қўйидаги геометрик ўлчамларга таъсир этади S и Н ҳамда сорбцион аппаратларнинг ишлашига ва электро энергия сарфига ҳам боғлиқ омиллардан биридир. Масалан µ аралашманинг ҳарорати 20 – 300 С ўртача 0,0101 и 0,0081, ва аралашманинг 30 до 200 совушида жараённинг активлиги ўртача 25% камайиши кузатилади.
Зичлиги 2,65м3 /т аралашма таркибидаги майда зарраларнинг чўкиши зарраларнинг ўлчамларига узвий боғлиқ, зарраларнинг майдаланиш даражаси элак ёрдамида аниқланади. Бу кўрсатгичлар №16чи жадвалда кўрсатилган
Жадвал №16

Зарралар диаметри

0,01

0,05

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

1,0

2,0

5,0

10,0

25,0

Тушиш тезлиги, см/с

0,0056

0,14

0,59

1,87

3,0

4,11

5,24

10,8

19,0

30,0

42,5

67,2

Эйлифт ёрдамида аралашмалар олиб чиқилган ва шу аралашмалар таркибидаги кум зарраларнинг ўлчами


Қум зарралар ўлчами, мм Миқдори %
0,5 -
0,5 – 0,25 12
0,25 – 0,1 70,5
0,1 – 0,05 13,0
0,05 1,9
0,01 1,4
0,005 0,5
0,002 0,7

Хозирги кунда ишлаб чиқаришда горизонтал типдаги тиндиргичлар ишлатилмоқда. Бу турдаги тиндиргичлар ортиқча темирдан фойданилмасдан кераксиз жихозларсиз ишлатилиши мумкин. Бу турдаги тиндиргичларни қуриш қўйидагича амалга оширилади:



  • Котлаванни хосил қилиш;

  • Тиндиргич гидроизоляцион қатламини ҳосил қилиш

  • Тиндиргичларинг туби ва ён томонларни хосил қилиш ;

  • Тиндиргичларда РПУ ларни ўрнатиш.ь

Тиндиргичнинг гидроизоляцион қатлами қуйидагилар ёрдамида шакллантирилади:

  1. Гилли тушак қалинлиги 10-15 см.

  2. Полеэтилин плёнка қалинлиги 2-6мм.

  3. Гилли қатлам қалинлиги 10-15 см

  4. Шағал тош қалинлиги 10-20см

  5. Резинали қоплама қалинлиги 3-6 мм

Аралашманинг агресивлик хусусиятига кўра бетон копламалар ётқизиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади .
Тиндиргичларда аралашмани йўқотилиш қатия ман этилади.Тиндиргичларда аралашма йўқотили турли хил йўллар ёрдамида аниқланади.
Горизонтал типдаги тиндиргичларни хисоблашда уларнинг эни қўйидагича аниқланади(м):
В = ( Q / п ) H υ; (5.3)
Бу ерда :
Q – аралашманинг максимал сиғиши;
п - тиндиргичларнинг сони;
H - тиндиргич чуқурлиги, ( 1,5-3,0м);
υ- аралашманинг ўртача тезлиги ( қўйидагича 5-10 мм/с)
Тиндиргич узунлиги (м) қўйидагича аниқланади:
L = К H / u0 υ (5.4)
Бу ерда
u0 - қум заррасининг гидровлик катталиги;
К – коэффициент, тиндиргичда аралашманинг турбулентлик ва бошқа омиллар таъсири; ( К= 1.3-1.7)
H - тиндиргич чуқурлиги, ( 1,5-3,0м);
υ- аралашманинг ўртача тезлиги (( қўйидагича 5-10 мм/с)
К бу коэффицент зарраларнинг диаметрига боғлиқ бўлиб қум зарраларнинг гидровлик ўлчамларига боғлиқ ,бу турдаги боғликлик №17 чи жадвалда кўрсатилган.
Жадвал№17

Қум зарраларининг ўлчамлари, мм

Гидровлик ўлчамлар , мм/с

К

0,15

13,2

-

0,2

18,7

1,7

0,25

24,2

1,3

Горизонтал тиндиргичлар кўринишига кўра тўғри тўртбурчак куринишида ер юзасида ҳосил қилинади. Тиндиргичларни ҳосил қилиш коннинг салохиятидан келиб чиқиб ҳосил қилинади .Тиндиргични ҳосил қилишда унинг гидроизоляцион қатламига алохида эътибор бериш лозим.


Тиндиргичларда насос агрегатларини ўрнатишда унинг сўриб олувчи қисмини тиндиргичнинг тубидан кўтариш лозим акс холда насос агрегати иш жараёни фақтида майда қумли зарраларни сўриб сорбцион дасгохларни битириб қолишига ва қатронларнинг иш фаолиятини бузишига олиб келади. Шуларни олдини олш мақсадида тиндиргичларда бетонли цилиндр шаклдаги тўсиқлар(песколовка) ишлаб чиқаришда ўрнатилмоқда .
Тиндиргичларда фойдали аралашма тиндингандан сўнг аралашма насос агрегати ёрдамида сорбция жараёнига юборилади.
Аралашмаларнинг тиниши атроф муҳит хароратига узвий боғлиқ омилларидан бири ҳисобланади. Тиниш тезлиги (Wос) зарралар диаметри d эркин тушиш тезланиш ёрдамида тиниш жараёнига олиб келади , шуни такидлаб ўтиш керакки тиниш тезланиши аралашма ёпишқоқлигига тескари пропорционалдир.Қўйидаги тенглама температуранинг ўзгаришига боқликликни исботлайди:
W ос = d2g(ρ1 - ρ)/18µ (5.5)
Бу ерда :
ρ – қаттиқ фаза зичлиги,
g – еркин тушиш тезланиши ;
ρ1 – зарранинг зичлиги;
ρ - аралашма зичлиги ;
Яна бир керакли бўлган аниқ жихатлардан бири бу аралашма таркибидаги µ ёпишқоқлик даражаси хисобланади, бу жихат аралашманинг сорбция жараёнига тайёрлашда алохида ўрин тутади.
Шуни алоҳида бериш лозим аралашманинг гидравлик катталигига S , а оқимнингпасайишига боғлиқ омил ҳисобланади.Н қўйидаги кўринишга эга. (Н = S х V),
Бу ерда:
V – филтрация тезлиги қўйидагиларга боғлиқ :
S = 0,188µ ά2 (1- m )2 L /m3 d2
Н = 0,188µ ά2 ( V/dж2)(1- m )2L /m3 , см, (5.7)
Бу ерда:
m – зарра қатламининг ғоваклиги,
ά - зарраларнинг шал коэффиценти ( шар учун ά = 1)
dжзарра диаметр эквоваленти, см
L – зарра қатламининг қалинлиги , см,
Зарраларнинг эквивалент квадратига тенг d ва тўғри ёпишқоқлик коэфицентига тўғри пропорционал µ
Тенгламанинг узвийлиги температурага боғлиқ t
µ= 0,0178 ρ /(1+ 0,0337t + ….. + 0,000221t2)
бу ерда :
ρ – аралашма зичлиги, халақти берадиган омилларга S и Н хамда сорбцион юқори босимли аппаратига узвий халиқит бериб электо энергиянинг сарфини кўтаради. Масалан ташқи ҳарорат 20 – 300 С ташкил қилганда ёпишқоқлик қўйидаги кўринишга эга бўлади 0,0101 и 0,0081, ва ҳаратнинг кескин равишда совуб кетиши натижасида 30 до 200 зарраларнинг тиниш тезлиги кескин равишда пасайиб кетиши 25% олиб келади.

Download 29,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish