Али Ҳасанов геосиёсат озарбайжончадан Бобохон муҳаммад шариф таржимаси Тошкент


“евроосиѐчилик” ва унинг асосий ғоялари



Download 2,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/328
Sana26.04.2022
Hajmi2,72 Mb.
#582845
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   328
Bog'liq
Геосиёсат

 
евроосиѐчилик” ва унинг асосий ғоялари 
“Евроосиѐчилик” рус геосиѐсий мактабининг энг кучли ва кенг 
тарқалган йўналиши эди. Бу йўналиш вакиллари Россия давлати ва 
жамиятининг, умуман Евроосиѐ геосиѐсий маконининг мавжудлиги 
ва келажакдаги ривожи билан боғлиқ илк реалистик геосиѐсий 
концепцияларни ишлаб чиқдилар. 
Евроосиѐчилар, шунингдек, рус классик геосиѐсатига биринчи 
бўлиб континентал Хартланд ғоясини киритдилар. Бундан ташқари, 
айни евроосиѐчилар Россияда биринчи бўлиб “геосиѐсат” 
атамасини қўлландилар, кўпдан-кўп геосиѐсий категориялар ва 
терминларни илмий истилоҳга олиб кирдилар, уларга тегишли 
изоҳлар бердилар, ўзларининг оригинал жаҳон геосиѐсий моделини 
ишлаб чиқдилар, миллий геосиѐсий вазифалар ва устувор 
вазифалар тўғрисида реалистик доктриналарни таклиф қилдилар. 
Баъзи тадқиқотчилар Россиядаги евроосиѐчилик ғоясининг 
тарихи XV аср охирига тақалади, деб ҳисоблайдилар. 1453 йилда 
Константинополни 
турклар 
олганидан 
кейин 
жаҳон 
православиясининг маркази аста-секин Москвага ўтди. XV асрнинг 
охири – XVI асрлар янги великорус миллий онгининг шаклланиши 


167 
даври бўлди
1
. Айни шу даврда Елизаров монастирининг роҳиби 
Филофей, юқорида айтиб ўтилганидек, ўзининг машҳур мактубини 
ѐзди. Бу мактубда у Русни “Учинчи Рим” деб атаган эди. Унинг бу 
фикри 
кейинчалик 
славянпараст 
ака-ука 
Аксаковлар, 
И.Киреевский, А.Хомяков ва бошқанинг асарларида янада 
ривожлантирилди. Кейинги даврларда бу ғоя евроосиѐчилар 
томонидан фаол ривожлантирилди. 
ХХ аср бошида Россияда евроосиѐчилик ҳаракатининг пайдо 
бўлиши тилшунос ва филолог, княз 
Н.С.Трубецкой 
(1890-1938), 
православ илоҳиѐтчиси ва тарихчиси 
Г.В.Флоровский
(1893-1979), 
таниқли санъатшунос олим 

Download 2,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   328




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish