Алгебра математиканинг алгебраик амалларни урга- нувчи булими. Энг содда алгебраик амаллар натурал сонлар ва мусбат рационал сонлар устидаги амаллардир. Уларнинг барча асосий хоссалари к;адим замонларда маълум булган



Download 37,82 Kb.
bet1/4
Sana12.07.2022
Hajmi37,82 Kb.
#782056
  1   2   3   4
Bog'liq
курс иши

Алгебра — математиканинг алгебраик амалларни урга- нувчи булими. Энг содда алгебраик амаллар — натурал сонлар ва мусбат рационал сонлар устидаги амаллардир. Уларнинг барча асосий хоссалари к;адим замонларда маълум булган. Алгебраик фикр ва белгиларнинг ривожлани- шига Диофант "Арифметика"сининг (эрамизнинг III асри) таъсири катта булган. Алгебранинг бундан кейинги ри- вожланишига Хивада тугилган ва IX асрда яшаган математик ва астроном Мухаммад ибн Мусо ал-Хоразмийнинг "Ал-жабр ва ал-мукрбала" асарининг таъсири жуда катта булган. "Алгебра" атамаси Хоразмийнинг ана шу асарининг номидан олинган. Бу асарда биринчи ва иккинчи даражали алгебраик тенгламаларни ечишга келтириладиган масалаларни ечишнинг умумий усуллари берилган. XV асрнинг охирига келиб, шу давргача математик асар- ларда ишлатилган алгебраик амалларнинг узундан-узун сузли ифодалари урнига хозир к;абул кдлинган + ва — ишоралари, даража, илдиз ва к;авс белгилари пайдо булди. Ф. Виет (XVI асрнинг охири) биринчи булиб номаълум- лар ва масалаларда берилган катталиклар учун харфий белгиларни ишлата бошлади. XVII асрнинг урталарига келиб асосан хозирги замонда ишлатилаётган алгебраик белги- лашлар к,абул к,илинди. XVII—XVIII асрларда "Алгебра" деб алгебраик тенгламаларни ечиш ва харфий формулаларни айний узгарти- риш хацидаги фан тушунилган. XVIII асрнинг урталарига келганда алгебра хозир "элементар алгебра" деб тушуниладиган хажмда юксалди.


XVIII—XIX асрлар алгебраси — бу асосан купхадлар алгебрасидир. Бир номаълумли алгебраик тенгламалар назарияси билан бирга бир неча номаълумли алгебраик тенгламалар тизимларини ечиш назарияси хам ривожлан- ди. Хусусан, чизик,™ тенгламалар тизимлари назарияси яхши ривожланди, матрица ва детерминант тушунчалари пайдо булди. XIX асрнинг урталаридан бошлаб, алгебрада ихтиёрий алгебраик амалларни урганиш масалалари пайдо будци. XX асрнинг бошларида Д. Гильберт, Э. Штейниц, Э. Артин ва Э. Нетер каби математиклар асарлари таъсирида ихтиёрий алгебраик амалларни урганиш алгебранинг асосий масаласига айланди ва ҳозир ҳам шундай булиб к;ол- мокда. Алгебранинг хрзирги замон математикасидаги адами- яти ни^оятда катта. Умуман, ^озирги замон математика- си куп булимларининг "алгебраиклашиши" кучайиб бор- мокда. Математика бошк,а булимлари масалаларининг алгебра тилига утказилиши, уларни ечиш учун ни^оятда унумли булган формал алгебраик ^исоблашларни татбик, кдлишга имкон беради. Кейинги вакдларда математикада бу йул билан мухим ихтиролар кдлинган (масалан, топо- логияда). Алгебранинг физикада, кибернетикада ва математик ик^исодда мух,им татбикдари бор.


Download 37,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish