Akademik litsey, kasb-hunar kollejlari uchun darslik

G enetik  transform atsiya
M a’lum  sharoitda  bir  organizm   irsiy  m olekulasi  h ar  qanday 
bo'lagining  ikkinchi  organizm   irsiy  m olekulasi  tarkibiga  birikish 
hodisasiga  transformatsiya  deb  ataladi.
Transform atsiya  jarayoni  1928-yilda  GrifTit  to m o n id an   kashf
yog'och 
moslama 
T ^ i < =  ste rillan gan  
barxat  mato
i
J_
3-rasm.  R eplika  olish  usuli:
Q aynatib  sterillangan  barxat  m ato  vog'och 
m oslam a  sathiga  to rtiladi  va  replika 
ko'chirishga  m o'ljallangan  petri  idish  sathida 
o 'say o tg an   bakteriya  koloniyalariga  tekkizila- 
di.  S o 'n g   petri  idishining  su n ’iy  oziqali  toza 
sathiga  k o'chiriladi.  B archa  am allar  m axsus 
steril  xonada  bajariladi.
13

---

etiigan.  G riffit  transform atsiya  jarayonini  2  xil  pnevm okokk 
(S  va  R)  bakteriya  shtam m larida  kuzatgan.  Pnevm okokk  bakte- 
riyasining  S  shtam m i  polisaxarid  p o ‘stli  b o'lib ,  hujayra  sirti  silliq, 
R  shtam m da  esa  polisaxarid  p o 'sti  b o'lm aydi  va  hujayra  sirti 
g 'ad ir-b u d u r  (S  inglizcha  smooth  —  silliq,  R  —  inglizcha  rough  — 
g 'ad ir-b u d u r).  S  shtam m   bakteriyaning  polisaxarid  p o'sti  sichqon 
organizm i  im m un  sistem asi  ta ’sirini  o'tkazm aganligi  sababli,  u 
kasallik  qo 'zg 'atu v ch i  bo 'lib ,  sichqonlarda  pnevm oniya  kasalligi- 
ni  keltirib  chiqaradi  va  sichqonlar  o 'ladi.  R  shtam m   esa  kasallik
m
S-SHTAM M
O L A D I
R -S H T A M M
TIRIK QOLADI 
H
е
л
QIZDIRIB 
0 ‘LDIRILGAN 
S-SHT.'U^IM
TIRIK QOLADI
D
R - S H T A M M ^
O-LADI
QIZDIRIB 
OLDIRILGAK 
л  
S -
SHTAMM
4-rasm.  G riffit  tajribasining  sxem ali  ifodasi:
A.  P atogen  (kasallik  q o 'zg 'atu v c h i)  pnevm okokk  bakteriyasi  bilan  zararlan- 
tirilgan  sichqon o ‘ladi.  B.  Pnevm okokk bakteriyasining  nopatogen  shtam m i bilan 
zararlantirilgan  sichqon  tirik  qoladi.  D.  Q izdirish  y o ‘li  bilan  o'ldiriigan  bak­
teriyaning  patogen  shtam m i  bilan  zararlantirilgan  sichqon  tirik  qoladi.  E. 
0 ‘ldirilgan  S -shtam m i  tirik  R -sh tam m i  bilan  aralashtirib  sichqonga  yuborilgan- 
da,  sichqon  o ig a n .  U ning  qonida  tirik  S -shtam m i  topilgan.  K o'rinib  turibdiki 
kasallik  q o 'z g 'a tm a y d ig a n   m u ta n t  R -sh ta m m i  o 'ld irilg a n   S -sh tam m i  bilan 
aralashtirilib  sichqonga  yuborilganda,  S -shtam m i  irsiy  m olekulasidagi  kasallik 
chiqaruvchi  gen  tirik  R -sh tam m   irsiyatiga  o ‘tgan  va  uning  irsiyatini  S-shtam m l- 
ga  xos o 'zgartirgan,  y a’ni transform atsiya qilgan.  Tajriba  oqibatida o'lg an   sichqon 
qonida  S -shtam m i  pnevm okokkning  topilishi  aytganiarim izga  dalil  bo'ladi.
14

---

keltirib  chiqarm aganligi  sababli,  bu  sh tam m lar  bilan  yuqtirilgan 
sichqonlar  nobud  b o ‘lmaydi.  Kasallik  q o ‘zg‘atuvchi  S  shtam m ni 
qizdirilganda  ular  o ‘ladi  va  o'ldirilgan  bakteriyalarni  sichqonlarga 
vuborilganda  sichqonlarda  kasallik  paydo  b o im a y d i.  Sichqon- 
iarga  qizdirish  natijasi  o ‘lgan  bakteriyalar  S  turi  bilan  kasallik 
qo‘zg‘atm aydigan  R  turga  kiruvchi  tirik  bakteriyalarni  birgalikda 
qo‘shib  yuqtirilganda  sichqonlarning  o'lishi  kuzatilgan.  0 ‘lgan 
sichqonlarda  S  bakteriyalar  shtam m i  topilgan.  Bu  hodisani  m ohi- 
vati  quyidagi  4-rasm da  ifodalangan.  K o'rinib  turibdiki,  pnev­
mokokkning  S -shtam m idan  qandaydir  m odda  R  shtam m ning 
ayrimlari  S-shtam m ga  aylangan,  y a’ni  transform atsiya  b o ig a n . 
Tajribada  olingan  natijalarni  GrifTitning  o ‘zi  tushuntirib  bera 
olmagan.
1944
-yil  O.  Everi  ham korlari  bilan  bu  hodisani  tushuntirib 
berdilar.  Buning  uchun  S  shtam m   pnevm okokk  hujayrasini  p a r­
chalab,  alohida  fraksiyalarga  ajratildi.  Faqat  S -shtam m dan  ajra­
tib  olingan  D N K   m olekulasi  R -shtam m   bilan  aralashtirilganda 
zararsiz  R -shtam m ,  kasallik  chaqiruvchi  S-shtam m ga  aylanishi, 
ya’ni  transform atsiya  b o iish i  ko'rsatib  berildi  (5-rasm ).  D em ak, 
R -shtam m ning  S-shtam m ga  transform atsiya  b o iish i  D N K   m o- 
lekulasiga  bogiiqligini  isbotlab  berildi.
Keyinchalik  alohida  xrom osom alar,  yoki  alohida  genlar tran s­
formatsiya  qilinishi  lozim  b o ig a n   hujayralar bilan  m a ’lum   sh aro it­
da  aralashtirilib  transform atsiya  qilish  usullari  ishlab  chiqildi.
LIZIS
CHOKMA
HUJAYRASIZ 
EKSTRAKT  к
TRANSTORMATSIYA
QILUVCHI
R-SHTAMM
MODDA
TRANSTORMATSIYA
QILUVCHI
MODDA
.S-SHTAMM
5-rasm.  S -shtam m   pnevm okokkdan  bakteriya  hujayralarini  parchalash  y o ii 
bilan  ajratilgan  hujayrasiz  ekstraktni  R -sh ta m m   bilan  aralashtirib, 
R -shtam m ni  S -shtam m ga  transform atsiya  qilish.
15

---

PROFAG
6-rasm.  F aglarning  hayot  sikli:
A. 
F ag larn in g   litik  hay o t  tarzi:  1  -  fag;  2  -  b akteriya  hujayrasi,  3  -  fag- 
ning  b akteriya  hujayrasiga  birikishi  4-5  -  ay rim   bakteriy alard a  faglar  15-М  
min.  ichida  va  37°Cda  litik  siklga  kiradi,  bakteriyada  m avjud  b o 'lg an   barcha 
nukleotidtrifosfatlardan  foydalanib  fagning  D N K   m olekulasi  (xrom osom asi) 
replikatsiyalanib  k o 'p ay a d i,  6  -  fag  xrom osom asi  o 'z i  u c h u n   oqsil  qobiq  sintez 
qilib  o 'z   sathiga  biriktiradi  va  fag  za rrachalari  hosil  b o 'lad i.  7  -  natijada  bak­
teriya  hujayrasining  qobig'i  yoriladi  va  fag  tashqi  m uhitga  chiqib  boshqa  bak­
teriyani  za rarlantiradi.  B.  F aglarning  lizogen  holatga  o 'tish i:  1  -  fag  xrom oso­
masi  bakteriya  xrom aosom asiga  rekom binatsiyalanadi  va  profag  holatga  o'tadi.
2  -  n atijada  lizogen  b akteriyalar  hosil  b o 'ld i;  3  -  tashqi  m u h it  t a ’sirida  ayrim 
ho latlard a  lizogen  b ak teriyadan  fag  xrom osom asi  ajralib  chiqadi  va  4  -  faglar­
ning  litik  (A)  yoki  lizogen  (B)  hayot  sikli  davom   etadi.
D em ak,  transform atsiya  ja ra y o n i  tabiiy  ja ra y o n   b o ‘lib, 
hujayralar  irsiyatini  o'zgarishiga  olib  keladi.