Akademik litsey, kasb-hunar kollejlari uchun darslik


B akteriyalarni  laboratoriyada  ko'paytirish



Download 7,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/282
Sana04.08.2021
Hajmi7,11 Mb.
#137705
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   282
Bog'liq
Биология Abdukarimov A

B akteriyalarni  laboratoriyada  ko'paytirish
Bakteriyalarni  su n ’iy  ko'paytirish  uchun  maxsus  oziq  m uhit- 
lardan  foydalaniladi*.  Oziq  m uhitlar  tarkibida:  1)  uglerod.  azot, 
kislorod,  vodorod  m anbayi;  2)  anorganik  birikm alar  (tuz);  3) 
o 'sish  om illari  bo'lishi  shart.  M ikroorganizm larni  o'sishi  va  rivoj­
lanishiga  oziq  m uhitning  tarkibidan  tashqari,  uning  fizik-kim yo- 
viy  holati  (pH ,  osm otik  xossalari,  yopishqoqligi)  ham   katta 
aham iyatga  ega.  K o'paytirilayotgan  bakteriyaning  biologik  xossa- 
siga  javob  beradigan  oziq  m uhit  optimal  deyiladi.  O 'stirilayotgan 
m ikroorganizm lar  xususiyatidan  kelib  chiqqan  holatda  xilma-xil 
oziq  m uh itlardan   foydalaniladi.  O ptim al  oziq  m uhitda  azot  m an ­
bayi  sifatida  m ineral  yoki  organik  birikm alardan  yoki  peptonlar- 
dan  foydalaniladi  (pepton  —  oqsillarni  chala  parchalanish  n ati­
jasida  hosil  bo 'lgan  m ahsulot).  P eptonlar  polipeptid,  dipeptid  vai 
am inokislotalar  aralashm asidir.  U glerod  m anbayi  —  uglevodlar,! 
spirt  va  organik  kislotalardan  foydalaniladi.  M ineral  birikm alari 
oziq  m u hitni  osm otik  xossasini  belgilaydi  va  hujayrada  o 'tay o tg an j
*  Bakteriyalarni  sun'iy  ko'paytirishga  oid  matnlar  dotsent  Z.  Usmanova  tom onidaiy 
yozilgan.
12


biokim yoviy  reak siy alarn i  k a ta liz a to ri 
hisoblanadi.
O /iq   m u h itla r  tark ib i.  xossasi  va 
m aqsadiga  k o 'ra   b ir  n ech a  g u ru h larg a 
b o'linad i:
1)  K o n s i s te n s iy a s i   ( q a t t i q s u y u q -  
ligi)  K )‘yicha:  a ) suyuq.  b)  q a ttiq ,  v)  ya- 
rim su y u q .
2)  Tarkibi  bo'yicha;  a)  oddiy  (m in i­
mal)  —  tarkibida  shakar  yoki  ghtserin, 
am m oniy  tuzlari  va  sulfatlar  bo'lib, 
am inokislotalar,  vitam inlar,  purin  va 
pirim idinlar  bo'lm aydi,  chunki  ulam i 
bakteriyalar  o 'zi  sintez  qila  oladi.  b) 
murakkab  (m aksim al)  —  m utatsiyaga 
uchragan  m ikroorganizm lar  ayrim   ferm entlarni  sintez  qilish 
xususiyatini  yo'qotganligi  sababli  oziq  m uhitiga  ham m a  kerakli 
purin,  pirim idin  am inokislotalar,  vitam inlar  qo'shiladi.
3)  M aqsadi  b o'yicha,  a)  selektiv  m uhit  —  bu  m uhitda  asosan 
faqat  m a’lum   bir  m ikroorganizm   o'sadi.  M asalan,  vism ut-sulfit 
ta ’sirida  salm onella  bakteriya  avlodi  rivojlanadi  va  ko'payadi, 
dizenteriya  kasalligini  q o 'zg'atuv ch i  bakteriyalarning  esa  o'sishi 
va  rivojlanishi  susayadi;  b)  boyitilgan  m uhit  —  m a ’lum   bir  bak­
teriyaning  o'sishini  kuchaytiradi,  boshqasiga  to'sqinlik  qiladi.
4)  Sintetik  oziq  m uhit  —  m a ’lum   bir  kimyoviy  birikm alardan 
tayyorlangan  oziq  m uhit.
2-rasm  Bakteriya  klonlari: 
Petri  idishi  sathida  bakteriya 
hujayrasm ing  ketm a-ket 
bo'lin ish i  natijasida  hosil 
bo 'lg an   koloniyalarini 
(klonlarini)  oddiy  k o 'z 
bilan  ko'rish  m um kin.

Download 7,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   282




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish