“Тартибли озиқланиш”
бўлимидаги товус қуши ҳақидаги
ҳикоядан ҳулоса чиқариш керак.
Соғлом инсон ўзига қанча ризқ водийси берилганини билмаслиги
мумкин, аммо цирроз билан оғриган инсон буни билишга мажбур.
Балки 2, балки 1 ризқ водийси қолгандир, циррозга учраган киши
шунга қараб, xулоса чиқариши керак.
Беморнинг қорнида сув тўпланган бўлса, қуйидаги дорилар
қўлланилиши мумкин:
9
бир бош саримсоқ пиёз + 10 дона янги яшил зайтун + 1 сабзи
+ 500 гр сув аралашмаси пиширилади, эзилиб, сузилади ва
ичилади.
9
Қуритилган аччиқ қовун томири майдаланади ва кунига 1/2 чой
қошиқ аввалига бир марта, сўнгра ики марта, кейин уч марта оч
қоринга сув билан ичилади.
Шу тарзда қориндаги сувни меъёрига келтирувчи энг яхши доза
аниқланади ва шу доза бўйича қўлланилади. Қон гуруҳ “О”, “Б”
ва “АБ” бўлган кишилар дозани оз-оздан кўпайтириб боришади.
227
Кунига бир ярим-икки чой қошиғидан кўп ичмасликлари керак
ва бир ҳафта ичгандан кейин 1-2 ҳафта танаффус қилишлари
зарур. Фақат қон гуруҳи “А” бўлганлар 3 қошиққача ва 3-4 ҳафта
давомида танаффус қилмасдан ичишлари мумкин.
Ёки:
9
30 гр қуруқ ёки 100 гр янги аччиқ қовун томири майдаланади,
бир литр сув билан 15 минут паст оловда қайнатилади ва сузила-
ди. Сўнгра томир сувидан 100 гр олиниб, 200 гр асал сиропи
билан аралаштириб, кун бўйи қултум –қултум ичилади ва шу
тарзда 3 кун давом эттирилади. Кейин 3 кун дам олиниб, яна бир
марта 3 кун такрорланади.
Эслатма:
Аччиқ қовун қўлланилганда ич кетса, ич кетишининг
тўхташини кутиш керак, ич кетиши тўхтагандан 3 кундан сўнг
муолажа янгидан бошланади.
Талоқнинг катталашуви
Талоқ инсоннинг танаси учум қанчалик муҳим бўлса, унинг маъ-
навияти учун ҳам шунчалик муҳим аъзодир.
Талоқнинг катталашувига турли касалликлар сабаб бўлиши мум-
кин. Кўпинча талоқнинг катталашуви цирроз, қон касалликлари,
турли инфекциялар ва бу касалликларни кимёвий ва синтетик дори-
лар воситасида даволаш туфайли юз беради.
Қадимги олимлар талоқнинг касалланишига - кам чайнаш ва ҳазм-
сизликни; варикоз, саратон (рак), садаф (псориаз), фил касаллиги
(элефантиаз), сурункали безгак, жигар, қон, асаб ва руҳ касалликла-
рига эса – талоқнинг касалланганини, сабаб қилиб кўрсатишарди.
Талоқ касалликларини даволашга овқатланиш одатини тартибга
солиб, ичакларни ишлатиб, қон олдириб ва жигарни тозалаб бўлгандан
кейин киришилади ҳамда овқатни кўп чайнашга диққат қилинади.
Жигар тозалаш билан бир вақтда талоқ ҳам тозаланади.
Ичаклардан чиққан жигарранг ёки нефт рангидаги парчалар
талоқнинг аҳволи яхши эмаслигини ва такроран жигарни тозалаш
зарурлигини кўрсатади.
Қонни тозалагандан 2 ҳафта кейин, зарур бўлса, иккинчи марта
жигарни тозалаш амалга оширилади.
228
Эскидан табиблар талоқ касалликлари учун тайёрлаган дорилари-
ни доим сирка билан бирга қўллашарди.
Талоқ касалликларига, ҳусусан, инфекциялар туфайли талоқ кат-
талашишига қарши семизўти ва дафна баргининг жуда фойдали экан-
лиги аниқланган.
Шу сабабдан
Do'stlaringiz bilan baham: |