Ахборот тизимлари ва технологиялари Кириш



Download 3,45 Mb.
bet117/126
Sana12.04.2022
Hajmi3,45 Mb.
#546003
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   126
Bog'liq
tizimlarning-faoliyatini-va-rivozhlanishini-harakterlovchi-asosij-tushunchalar-o

Тест саволлари:
1. Инсон фаолиятининг муҳим йўалишларида олинган билимлардан самарали фойдаланиш учун кўрилган комплeкс чора-тадбирлари қандай жараён дeб аталади?

  1. *Тизимлаштириш жараёни

  2. Ахборотлаштириш жараёни

  3. Компютeрлаштириш жараёни

  4. Ташкиллаштириш жараёни

2. Кўпчилик ишловчиларнинг ахборот, айниқса унинг олий шакли бўлмиш билимларни ишлаб чиқариш, сақлаш, қайта ишлаш ва амалга ошириш билан банд бўлган жамият қандай жамият дeб аталади?

        1. Дeмократик жамият

        2. Очиқ жамият

        3. Компютeрлаштирилган жамият

        4. *Ахборотлашган жамият


28-мавзу. МS Аccеss дастурида маълумотлар базасини ташкил этиш
(2 соат лаборатория иши)

Режа:

  1. МS Аccеss дастурида ишлаш

  2. МS Аccеss дастури иловалари

  3. МS Аccеss дастурида маълумотлар омборини яратиш

Microsoft Office кенг таркалган офис ишларини автоматлаштирувчи дастурлар пакетидир. Унинг таркибига кирувчи Access номи дастурлар мажмуаси хозирда МОБТ сифатида кенг урганилмокда ва қўлланилмокда.


МОнинг дастлабки ойнаси соддалиги ва тушинарлилиги билан ажралиб туради. Ундаги олтита илова, дастур ишлайдиган олти объектни тасвирлайди. Булар «Таблицы»(жадваллар), «Запросы»(Сўровлар), «Формы» (Шакллар), «Отчёты» (Хисоботлар), «Макросы» (Макрослар), «Модули» (Модуллар).

Уларнинг хар бири ҳақида кискача тухталиб утамиз:


1. «Таблицы» (Жадваллар)-МО нинг асосий объекти. Унда маълумотлар сақланади.
2. «Запросы» (Сўровлар)-бу объект маълумотларга ишлов бериш, жумладан, уларни саралаш, ажратиш, бирлаштириш, ўзгартириш каби вазифаларни бажаришга мулжалланган.
3. «Формы» (Шакллар)-бу объект маълумотларни тартибли равишда осон киритиш ёки киритилганларни куриб чикиш имконини беради. Шакл тузилиши бир канча матнли майдонлар, тугмалардан иборат булиши мумкин.
4. «Отчёты» (Хисоботлар)-бу объект ёрдамида сараланган маълумотлар кулай ва кўргазмали равишда когозга чоп этилади.
5. «Макросы» (Макрослар)-макробуйруклардан иборат объект. Мураккаб ва тез-тез мурожат килинадиган амалларни битта макросга гурухлаб, унга ажратилган тугмача белгиланади ва ана шу амалларни бажариш урнига унбу тугмача босилади. Бунда амаллар бажариш тезлиги ошади.
6. «Модули» (Модуллар)- MicrosoftAccess дастурининг имкониятини ошириш мақсадида ички YisualBasic тилида ёзилган дастурларни уз ичига олувчи объект.
Бундан ташкари, «Страницы» (Сахифалар) номли алохида объект хам мавжуд. Бу объект HTML кодида бажарилган, Web-сахифада жойлаштириладиган ва тармок оркали мижозга узатиладиган алохида объектдир.



Download 3,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish