Ахборот т е хнол огиялари



Download 2,12 Mb.
bet54/83
Sana25.02.2022
Hajmi2,12 Mb.
#271874
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   83
Bog'liq
Axborot texnologiyalari ma'ruzalar

Адабиѐтлар
1.Қосимов С.С ―Ахборот технологиялари‖ Техника олий ўрта юртлари бакалавриат босқичи талабалари учун ўқув қўлланма. Тошкент шахри ―Алоқачи‖ нашриѐти 2006 й
2.Олифер В.Г. Компьютерные сети. Принципы, технологии, протоколы: Учеб. пособие для студ.вузов/-3-е изд.-М.; СПБ.; Нижний Новгород: Питер,2006.-958с.
3.Петров В.Н.Информационные системы Учебное пособие СПб;Питер 2002.
76
12-маъруза Мавзу: Web-дизайн ва браузерлар Максад: Талабаларни ^еЬ-дизайн ва браузерлар билан таништириш Калит сўзлар: ^еЬ-дизайн, таВ-сервер, браузер, №18саре Шу^аЮг, М1СГ080Й Ьйегпе* Ехр1огег,Орега, Ьуих,
Режа:
1.^еЬ-дизайн ва браузерлар
2. №18саре Шу^ог ва Мюгозой Шегпе! Ехр1огег браузерлари.
Internet тармоғида фойдаланувчиларга тармоқ ресурсларидан эркин фойдаланиш имкониятини бериш учун WEB серверлар қурилади. Бундай серверларда Internetда тақдим этилган ахборотнинг катта қисми жамланган бўлади. Фойдаланувчининг ихтиѐрий ахборотни олиш тезлиги бундай серверларни қандай қуришга боғлиқ.
таВ-серверда мижоз компьютери тизимини ташкил қилишнинг умумий тамойиллари нуқтаи назаридан мижоз-сервер технологиялари ишлатилади. Бунда серверда, одатда, таВ-серверда акс эттириладиган барча маълумотларни сақлайдиган МБ ва илованинг сервер қисми ўрнатилади, фойдаланувчининг ишчи станциясида эса ахборотни кўриш учун анча оддий восита ўрнатилади. Бу тизимда ТОВ илованинг сервер қисми «қалин» сервер кўринишида тақдим этилади, мижоз машинасида эса «юпқа» мижоз ўрнатилган бўлади.
Ҳозирги кунда оддий таВ-серверни яратиш технологиясини анча оддий вазифа деб ҳисобласа бўлади. Асосий қийинчилик сервер саҳифасини бадиий безашдан иборат. Тармоқдаги у ѐки бу сервернинг муваффақияти кўп жиҳатдан айнан саҳифалар қандай безатилганига боғлиқ. Ахборот саҳифаларга қандай бўлинганлиги ва матндаги мурожаатлар қандай белгиланганлиги ҳам муҳим роль ўйнайди. таВ-серверни яратишнинг ушбу муҳим жиҳатлари ҳозир катта қизиқиш уйғотмайди, аввал таВ-серверни ўзининг асосини нима ташкил этиши ва фойдаланувчиларнинг компьютерларида қандай саволлар ечилиши кераклиги билан танишиш талаб этилади. Ахборотни тақдим этишнинг қулайлиги авваламбор фойдаланувчиларнинг ишчи станцияларида ўрнатилган воситаларга боғлиқ бўлганлиги сабабли ТОВ серверни яратишда ишлатиладиган технологияларни ўрганишни айнан улардан бошлаймиз.
таВ-технологиясининг ҳозирги кунда браузерлар деб аталадиган ахборотни кўриш учун ўндан ортиқ турли воситалар мавжуд.
Кўпчилик WEB-серверлари ишлаб чиқувчилари (WEB-дизайнерлар) таВ-дизайннинг муҳим муаммоларидан бири - ҳар бири HTML ва сценарийларни турлича қўллаб-қувватлайдиган браузерлар ва платформаларнинг кўплиги тўғрисида бир фикрдалар. Ҳар бир янги браузернинг чиқиши билан уларнинг тавсифлари ва имкониятлари яхшиланади, лекин бу аввалги версиялар йўқ бўлиб кетишини англатмайди..
77
^еЬ-дизайнда қатъий қоидалар йўқ. Бош вазифа саҳифанинг мазмунини имкон қадар кўп фойдаланувчилар эркин фойдаланадиган қилишдан иборат бўлганлиги сабабли, олдинга интилиш учун тажриба ҳам, мавжуд воситаларни эътиборга олган ҳолда янги технологияларни ишлатиш ҳам бир хил даражада муҳимдир. Дизайнерлик қарори муваффақиятининг гарови аудиториянинг эҳтиѐжларини тушуниш ва саҳифа қандай ишлатилиши тўғрисида аниқ тасаввурга эга бўлишдадир.
^е18саре №у1£а1ог ва 1УКсго80Й Шегпе* Ехр1огег браузерлари. Бозорда икки асосий браузер: Netscape Navigator ва Microsoft Шегпе! Ехр1огег устунлик қилади. Уларнинг биргаликда барча версияларини қўшганда, ҳозирда ишлатилаѐтган браузерларнинг таҳминан 90 %ни (ѐки ундан кўпроғини) ташкил этади.
Бу икки браузер бозорда ҳукмронлик қилиш учун ўзаро рақобатлашмоқда. Улар курашининг натижаси сифатида HTML-тегларининг фирма коллекцияси ҳамда турли технологияларнинг бир-бирига мос бўлмаган амалга оширишлари (Dynamic HTML, ҳамда JavaScript ва Cascading 8гу1е 8пее*8 - каскадли стиллар жадваллари) юзага келди. Бошқа томондан, Netscape ва Microsoft ўртасидаги рақобат, умуман олганда, WEB-муҳитнинг тез ривожланишига кўмаклашди.

Download 2,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish