447 дебет 5910 “Камомадлар ва қийматликларни бузилишидан йўқотишлар”
счёти
кредит 2010 “Деҳқончилик” счёти.
Айбдор ходим аниқланганда камомад айни кундаги бозор қийматида
ҳисобланиб айбдор шахс зиммасига юкланади. Бунда солиққа тортиш нуқтаи
назаридан қараганда маҳсулотнинг бозор қиймати ҳақиқий (баланс)
қийматидан юқори бўлса фарқ сумма даромад сифатида тан олинади ва
қуйидаги ёзув билан акс эттирилади:
дебет 4730-“Моддий зарарни қоплаш бўйича ходимларнинг қарзи”
счёти,
кредит
5910
“Камомадлар
ва
қийматликларни
бузилишидан
йўқотишлар” счёти маҳсулотнинг ҳақиқий қийматига
кредит 9320 “Бошқа активларнинг чиқиб кетишидан фойда” счёти кам
чиққан маҳсулотнинг қиймат фарқига.
Бу ерда маҳсулот камомадининг табиий йўқолиш меъёрларидан ошган
қисми тўғрисидаги муомалалар акс эттирилган бўлиб, унинг меъёрлар
доирасидаги табиий йўқолган қисми ҳақиқий (баланс) қийматида баҳоланади
ва бухгалтерия ҳисобида қуйидагича акс эттирилади:
дебет 9430 “Бошқа операцион харажатлар” счёти
кредит 5910“Камомадлар ва қийматликларни бузилишидан йўқотишлар”
счёти.
Шу билан бир қаторда ишлаб чиқариш харажатлари жорий йилдаги
ишлаб чиқариш харажатлари ҳисобидан келгуси йилга ўтувчи харажатларни
аниқ ажратиб қўйиш лозим, чунки жорий йил маҳсулотининг таннархини
тўғри ҳисоблаш кўп жиҳатдан шунга боғлиқ бўлади. Калькуляцияланаётган
маҳсулотга
тегишли
бўлган
ишлаб
чиқариш
харажатларини
ва
инвентаризация
қайдномаси
билан
тасдиқланиши
керак
бўлган
тугалланмаган ишлаб чиқаришни аниқлаш лозим. Бундан ташқари
майдаланмайдиган экинлар таннархини аниқлаш керак. Шу мақсадда 2010
“Деҳқончилик” счётининг баланси ичида майдаланмаган донли экинлар,
уруғлик учун ўтларнинг барча турлари ҳамда далалардан олиб чиқилмаган
техник экинларнинг ҳамма турлари бўйича алоҳида аналитик счётлар
очилади ва уларда юқорида кўрсатилган барча ҳақиқий харажатлар акс
эттирилади.
Кейинги ҳисобот йилида ҳосилни даладан олиб чиқиш, майдалаш ва
тозалаш ишлари бўйича харажатлар ҳам юқорида айтилган аналитик
счётларда акс эттирилиши лозим. Майдаланмаган экинларга тегишли бўлган
ҳақиқий харажатлар қуйидаги тартибда аниқланади. Йиғиб олиб майдаланган
ва йиғиб олиниб майдаланмаган экинлар бўйича харажатлар даладан олиб
чиқиш, тозалаш ва майдалаш бўйича харажатлар суммасига камайтирилади.
Қолган харажатлар суммасини йиғиб олиниб майдаланган ва йиғиб олинган
майдаланмаган экинларнинг гектарига мутаносиб ҳолда тақсимланади.
Бунда йиғиб олинган ва майдаланган экинлар таннархи қуйидагича