Адимги даврлардан



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Қадимги Хитой
М и л о д д а н а в в а л г и I I I м и н г й и л л и к
- Хитойдаги 
кабилалар тарқоқ ҳолда яшаганлар.
М и л о д д а н а в в а л г и I I I - I I м и н г й и л л и к л а р
- хунн- 
ларнинг аждодлари овчилик, деҳқончилик ва чорвачилик 
билан шугулланиб, тирикчилик ўтказганлар.


М и л о д д а н а в в а л г и I I м и н г й и л л и к б о ш л а р и
- Ся
хонадонига мансуб кишилар қабилаларни бирлаштириб, 
Шарқий Хитойда давлат барпо этди.
М и л о д д а н а в в а л г и X X I
-
X V I а с р л а р
- Хитойда аф­
сонавий Ся сулоласи ҳукмронлик қилди.
М и л о д д а н а в в а л г и I I м и н г й и л л и к
- Хитойда даст­
лабки ёзув кашф этилди.
М и л о д д а н а в в а л г и I I м и н г й и л л и к
- Хитойда астро- 
номик кузатишлар бошланди.
М и л о д д а н а в в а л г и I м и н г й и л л и к н и н г б и р и н ч и
я р м и
- хуннларнинг асосий қисми кўчманчи чорвадор 
кўринишида яшаган.
М и л о д д а н а в в а л г и X V I I I а с р о х и р и - 1 0 2 5 й и л л а р -
Шан-Инь сулоласининг ҳукмронлиги даври. Хитойда брон- 
задан буюмлар ясалган.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 7 6 6 - 1 1 2 2 й и л л а р
- Хуанхэ дарё- 
сининг ўрта оқимида даставвал Шанг, сўнгра Инь деб ном- 
ланган (Шанг-Инь даври) илк давлат тузуми ташкил топ­
ди. Бу давлатни Чен Тан номли киши барпо этиб, уни уз 
қабиласи Шанг номи билан атади. Бу давлатни кейинчалик 
Инь сулоласи бошқарди.
М и л о д д а н а в в а л г и X V I - X I а с р л а р
- Хитойда Инь 
(Шанг-Инь) сулоласининг ҳукмронлик даври. Милоддан 
аввалги 1027 йилда Чжоу қабиласи Инь сулоласини 
ҳокимиятдан агдариб ташлади.
М и л о д д а н а в в а л г и т а х м и н а н 1 5 0 0 й и л - м и л о д н и н г
V а с р и
- хуннлар Осиё ва Европа тарихида муҳим роль 
ўйнади. Бу даврда хуннлар Хитойдаги қадимги давлатлар: 
Ся сулоласи (мил. авв. X X I-X V I асрлар), Инь сулоласи 
(мил. авв. XVI - XI асрлар), Чжоу сулоласи (мил. авв. XI 
аср - мил. авв. 256 йил), Цинь сулоласи (мил. авв. 221 - 207 
йиллар), Хань сулоласи (мил. авв. 206 йил - милоднинг 220 
йили) билан қўшничилик муносабатида бўлишди.
М и л о д д а н а в в а л г и X I I I а с р о х и р и в а X I I а с р б о ш ­
л а р и
- Хитойда Шанг-Инь давлати кучсизланиб қолди.


М и л о д д а н а в в а л г и X I I а с р б о ш л а р и
- Хитойда чжоу 
қабилалари ҳукмдор Чан - «Маърифатпарвар ҳукмдор» 
бошчилигида бирлашиб кучайди.
М и л о д д а н а в в а л г и X I I - V I I I а с р л а р
- Хитойда 
Ғарбий Чжоу подшолиги даври.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 0 2 7 й и л
- У-Ван - «Жанубий 
ҳукмдор» бошчилигида катта қўшин Шанг-Инга бостириб 
кирган.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 0 2 7 - 2 5 6 / 2 4 7 й и л л а р
- Хитой­
да Чжоу сулоласининг ҳукмронлик даври. Сулолага Чжоу 
қабиласининг сард ори У-Ван томонидан милоддан аввал­
ги 1027 йилда асос солинди. Чжоу сулоласи икки даврга 
бўлинади: Ғарбий Чжоу сулоласи (милоддан аввалги 1027 -
771 йиллар) ва Шаркий Чжоу сулоласи (милоддан аввалги 
770 - 256/249 йиллар). Чжоу сулоласи Цинь подшолиги то­
монидан тугатилди.
М и л о д д а н а в в а л г и V I I I а с р
- Чжоу давлатининг ер­
лари 9 та вилоятга бўлинди.
М и л о д д а н а в в а л г и V I I I а с р б о ш л а р и
- Хуанхе дарё- 
сининг юқори оқимида яшаган кўчманчи жун кабилалари 
Чжоу ерларига бостириб кирди. Ю-Ван подшолиги даврида 
чжоулар ярим кўчманчи жунлар билан жанг олиб борди.
М и л о д д а н
а в в а л г и
V I I I
-
I I I
а с р л а р
- Хитойда 
Шарқий Чжоу подшолиги даври.
М и л о д д а н а в в а л г и 7 7 0 й и л
- подшо Пин-Ван жунлар 
ҳужумидан безор бўлиб, подшолик пойтахтини Хаодан 
Лоянга, яъни шарққа кўчирди.
М и л о д д а н а в в а л г и V I I - I V а с р л а р
- Шарқий Хитой 
майда подшоликларга бўлиниб кетди.
М и л о д д а н а в в а л г и 5 1 7 й и л
- Хитойда даосизм таъли­
мотининг асосчиси Лао Цзи вафот этди.
М и л о д д а н а в в а л г и V а с р
- хитойликлар ипакдан 
тайёрланган шойи парчасига битиклар ёзишган.
М и л о д д а н а в в а л г и 4 7 9 й и л
- Хитойда конфуцийлик 
таълимотининг асосчиси Конфуций вафот этди.


М и л о д д а н а в в а л г и 4 0 3 - 2 2 1 й и л л а р
— Хитойда Чжоу 
сулоласи хукмронлиги пайтида Чжаньго (Курашаётган под- 
шоликлар) даври. Чжаньго даврида мамлакатда ҳукмронлик 
килиш учун курашаётган еттита подшолик ажралиб чиққан. 
Еттита қудратли ҳукмдор минтакада гегемон бўлиш учун 
ўзаро курашдилар. Ўзаро урушлар Цинь империясининг 
барпо этил иши билан якунланди.
М и л о д д а н а в в а л г и I V а с р н и н г б и р и н ч и я р м и -
Хитойни ягона бир давлатга бирлаштириш ғояси тугилди.
М и л о д д а н
а в в а л г и 3 6 1 - 3 3 8
й и л л а р
- Хитойда 
подшо Сао-Чун даврида Син подшолиги бирмунча кучайди.
М и л о д д а н а в в а л г и I V а с р о х и р л а р и - I I I а с р б о ш л а ­
р и
- Хитойда Чжоу подшолиги ҳам кучсизланиб барҳам 
топди.
М и л о д д а н а в в а л г и I I I - I I а с р л а р
- Хитойга Ҳин- 
дистондан Ўрта Осиё орқали будда дини кириб келди ва 
кенг ёйилди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 4 6 й и л
- Хитойда Син подшолиги 
тахтига 13 ёшли Ин Чжен ўтирди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 4 0 - м и л о д и й 2 1 6 й и л л а р
- Улуг 
Хунн хоқонлиги (Хуннлар давлати) фаолият кўрсатди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 3 0 й и л
- Син подшоси Ин Чжен 
Хан подшолиги қўшинларига каттик зарба бериб, унинг ер­
ларини босиб олди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 2 8 - 2 2 1 й и л л а р
- Син подшо­
си Ин Чжен томонидан олиб борилган шиддатли урушлар 
натижасида Шаркий Хитойдаги Чжао Вэй, Чу, Си, Ян 
подшоликларининг қўшинлари тор-мор этилди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 2 1 й и л
- Шаркий Хитойни бир­
лаштириш жараёни ниҳоясига етди. Бу ишни уша йили 
тахтга ўтирган 1 -Хитой императори Цинь Шихуанди амалга 
оширди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 2 1 - 2 0 7 й и л л а р
- Хитойда Цинь 
императорлар сулоласи ҳукмронлик килди. Сулолага Цинь 
Шихуанди асос солди. Пойтахти - Сяньян шақри. Цинь 
сулоласи ҳукмронлиги даврида Хитойда илк марта марказ-


лашган давлат тузилди. Милоддан аввалги 207 йил октяб- 
рида қўзголончиларнинг Лю Бан бошчилигидаги армияси 
Цинь сулоласига барҳам берди.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish