Адимги даврлардан



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet137/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Ж а қ м а қ  
(1438-1453), ал-Мансур Фахруддин Усмон (1453), ал- 
Ашраф Сайфуддин Инол (1453-1461), ал-Муваййад Ши- 
хобуддин Ахмад (1461), аз-Зоҳир Сайфуддин Хушқадам 
(1461-1467), аз-Зоҳир Сайфуддин Билбой (1467-1468), аз- 
Зоҳир Темур буго (1468), ал-Ашраф Сайфуддин Қойитбой 
(1468-1496), ан-Носир Муҳаммад (1496-1498), аз-Зоҳир 
Қонсуҳ (1498-1500), ал-Ашраф Жонбалот (1500-1501), 
ал-Одил Сайфуддин Тумонбой (1501), ал-Араф Қонсуҳ ал- 
Ғаврий (1501-1517), ал-Ашраф Тумонбой (1517).
1 3 8 4 й и л
- Бургундия герцоги Филипп Жасур Бургун­
дия давлатини ташкил қилди.
1 3 8 6 й и л
- Польша ва Литва иттифоқи (унияси). Лит- 
ванинг Буюк князи Ягайло чўқинтирилди ва Владислав II 
номи билан Польша қироли бўлди.
1 3 8 9 - 1 4 0 2 й и л л а р
- Усмонли турк султони Боязид I 
ҳукмронлиги даври.
1 3 8 9 й и л
- усмоний турклар сербларни Косово майдо- 
нидаги жангда маглубиятга учратди. Сербия Усмонийлар


давлатига қўшиб олинди. Жанг майдонида серблар томони­
дан ўлдирилган Султон Мурод I ўрнига ҳокимиятни унинг 
ўғли Боязид I (ҳукмронлик даври: 1389-1402) эгаллади.
1 3 9 2 - 1 9 1 0 й и л л а р
- Кореяда Ли сулоласининг ҳукм- 
ронлик даври. Сулолага Ли Сон Ге томонидан 1392 йили 
асос солинди. Корё давлати Чосон номини олди, пойтахт 
Кэгёндан Хансон (XIX аср охирида Сеул)га кўчирилди. Ли 
сулоласи 1897 йилгача қироллар, 1897 йилдан 1910 йилгача 
императорлар сулоласи бўлган. 1910 йилда сулола тугати- 
либ, Корея Япониянинг мустамлакасига айланди.
Корея мамлакатининг номи корейсча Чосон (Тонгги та- 
роват) маъносини билдиради.
1 3 9 3 й и л
- турклар Болгария пойтахти Тирново шаҳ- 
рини эгаллади.
1 3 9 4 й и л 2 2 м а р т - 1 4 4 9 й и л 2 7 о к т я б р ь
- машҳур 
астроном ва математик, қомусий аллома Мирзо Улугбек 
(Муҳаммад Тарагай) яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1 3 9 4 й и л
- Усмонли турк султони Боязид 

Константи- 
нополни қамал килди. У бу пайтда бутун Кичик Осиёнинг 
хўжайини эди. Амир Темурнинг Анатолияга ҳужуми нати­
жасида 1402 йили Константинополь қамалдан озод бўлди.
1 3 9 5 й и л
- Тўхтамишхон қўшини Терек дарёси бўйи- 
даги жангда Амир Темур қўшини томонидан тор-мор этилди.
1 3 9 5 - 1 4 0 0 й и л л а р -
Бурсада дастлабки усмонли турк 
меъморчилиги вужудга келди ва ривожланди. Катта масжид 
курилди.
1 3 9 6 й и л
- турклар Никопол остоналарида венгер, ва­
лах, болгар ва бошка европалик салибчи рицарларнинг бир- 
лашган 60 минг кишилик қўшинини маглуб қилди.
1 3 9 6 - 1 4 4 7 й и л л а р
- Шоҳрух Мирзонинг Хуросонда­
ги Темурийлар давлатида ҳукмронлик даври.
1 3 9 7 й и л
- Лондондаги Блекуелхолл биринчи ёпиқ бо- 
зорининг очилиши.
1 3 9 8 - 1 3 9 9
й и л л а р
- Амир Темурнинг Шимолий 
Ҳиндистонга юриши. Деҳли султонлиги тор-мор килинди 
ва Амир Темур узил-кесил галабага эришди.


1 3 9 9 й и л
- Англияда плантагенетлар сулоласи туга­
тилди ва қирол Генрих IV томонидан ланкастерлар суло­
ласига асос солинди.
1 3 9 9 - 1 4 1 3
й и л л а р
- Англияда қирол Генрих IV 
Ланкастер ҳукмронлиги даври.
1 3 9 9 - 1 4 6 1
й и л л а р
- ланкастерлар қироллар сулола­
сининг Англиядаги ҳукмронлик даври. Плантагенетлар 
тармогидан. Сулола Ланкастер герцоги Жон Гонт (Эдуард
III нинг ўгли)дан бошланади. Ланкастерлар Қизил ва Оқ 
гуллар уруши даврида ҳокимиятни йорклар сулоласига 
топширди.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish