Адимги даврлардан



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Сиём қироллари: Раматхибоди I (1350-1369), Рамесуан
(1369-1370), Бороморача I (1370-1388), Тонг Лан (1388), 
Рамесуан (1388-1395), Рамарача (1395-1409), Интарача I 
(1409-1424), Бороморача II (1424-1448), Боромотрайло- 
канат (1448-1488), Бороморача III (1488-1491), Раматхи­
боди II (1491-1529), Бороморача IV (1529-1533), Ратсада 
(1533-1534), Чайрача (1534-1547), Йот Фа (1547-1548), 
Кхун Воравонгса (1548), Маха Чакрапат (1548-1564), Ма­
хин (1564-1569), Маха Чакрапат (1569), Маха Тамма- 
рача (1569-1590), Наресуан (1590-1605), Экатотсарот 
(1605 -1611), Саовапак (1611), Сонг Там (1611 -1628), Четга 
(1628-1629), Атитьявонг (1629), Прасат Тонг (1629-1656), 
Чай (1656), Сутаммарача (1656), Нарай (1656-1688), Пра Пе- 
трача (1688 -1703), Сиа (1703 -1709), Тай Са (1709-1733), Бо- 
ромакот (1733-1758), Утумпон (1758), Экатат (1758-1767), 
Пья Таксин (1767-1782), Пья Чакри [Рама I] (1782-1802), 
Рама II (1809-1824), Нанг Клао [Рама III] (1824-1851), 
Монг Кулот [Рама IV] (851-1868), Чулалонгкорн [Рама V] 
(1868-1910), Вачиравуд [Рама VI] (1910-1925) ва б.
1 3 5 1 й и л
- Хитойда деҳқонлар қўзголони.
1 3 5 1 - 1 3 5 5
й и л л а р
- Византия империясида импе­
раторлар Иоанн V Палеолог билан Иоанн VI Канталузин 
ўртасида ҳокимият учун фуқаролар уруши.
1 3 5 3
й и л
- Эронда мўгулларнинг Элхонлар давлати ту­
гатилди. Бу ҳолат Мўгуллар империясининг умумий таназ- 
зулига тўгри келди.


1 3 5 4
й и л
- Усмонли турк империяси Галлиполни эгал­
лаб, Европани забт этишга киришди.
1 3 5 6 й и л
- Пуатье шаҳри яқинида Юз йиллик уруш- 
нинг энг йирик жангларидан бири бўлиб ўтди. Бу жанг­
да инглизлар галаба килиб, французлар қироли Иоанн II 
Меҳрибонни асир олишди.
1 3 5 6 й и л
- Қоҳирада Султон Ҳасан мадрасаси қурилди.
X I V а с р
- Византияда иккинчи Ренессанс (палеологлар 
Ренессанси) даври.
X I V
а с р б о ш л а р и - 1 5 5 6 й и л
- Аштархон хонлиги 
(Астрахан хонлиги) фаолият кўрсатган. Пойтахти - Аш­
тархон шаҳри (ҳозирги Астрахан). Аштархон хонлигининг 
биринчи ҳукмдори - Катта Ўрда хони Аҳмадхоннинг биро- 
дари Махмуд булган. Олтин Ўрда амири Ҳожи Черкес XIV 
асрда Аштархонни эгаллаб, мустакил мулкка асос солди. Бу 
давлат Олтин Ўрданинг инқирози натижасида вужудга кел­
ган татар хонлиги ҳисобланади.
1 3 5 8 й и л м а й
- Франциянинг шимоли-шарқидаги Бове 
окру гида деҳқонлар кўзголони. Унга парижликлар ва Иль- 
де-Франс (Жакерия) деҳқонлари қўшилди. Бу қўзғолон Жа­
керия қўзғолони сифатида тарихга кирди.
1 3 5 9 - 1 3 8 9 й и л л а р
- Усмонли турк султони Мурод 

нинг ҳукмронлик даври.
1 3 5 9 - 1 3 8 9 й и л л а р
- Москва князи Дмитрий Ивано- 
вичнинг ҳукмронлик даври.
1 3 6 2 й и л
- Усмонлилар империяси Андрианополь (ҳо- 
зирги Эдирна, Туркия Европаси) шаҳрини эгаллаб, Болқон 
марказини забт этишда ундан плацдарм сифатида фойда- 
ланди.
1 3 6 4 й и л
- Ава (Марказий Бирма) давлати ташкил топ­
ди.
1 3 6 4 - 1 3 8 0 й и л л а р
- Францияда Карл V Донишманд­
нинг ҳукмронлик даври.
1 3 6 5 й и л
- Вена университета ташкил топди.
1 3 6 8 й и л
- Чжу Юань-Чжан (Хун У) Пекинни эгаллаб, 
Мин сулоласининг биринчи императори бўлди. Хитойда


мин сулоласи ҳукмронлиги ўрнатилди. У 1368-1398 йил­
ларда ҳукмронлик килди.
1 3 6 8 - 1 6 4 4 й и л л а р
- Хитойда Мин сулоласи ва давла­
тининг ҳукмронлик даври. 

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish