Адабиётлар



Download 1,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/55
Sana22.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#94244
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   55
Bog'liq
malumotlar tuzilmasi va algoritmlar maruza matni

 
 
Дарахтлар ҳақида тушунча 
Дарахт – бу чизиқсиз боғланган маълумотлар тузилмасидир 
(қаранг, чизма).  


―Маълумотлар тузилмаси ва алгоритмлар‖ фанидан маърузалар матни.
муаллиф: Б.Б.Акбаралиев 
 
Дарахт ўзининг қуйидаги белгилари билан таснифланади: 
- дарахтда шундай битта элемент борки, унга бошқа элементлардан 
мурожаат йўқ. Мазкур элементга дарахт илдизи дейилади
- дарахтда ихтиѐрий элементга чекли сондаги кўрсаткичлар ѐрдамида 
мурожаат қилиш мумкин; 
- дарахтнинг ҳар бир элементи фақатгина ўзидан олдинги келган битта 
элемент билан боғланган. Дарахтнинг ҳар бир тугуни оралиқ ѐки терминал 
(барг) бўлиши мумкин. Юқоридаги чизмада M1, M2 - оралиқ, A, B, C, D, E - 
барглардир. Терминал тугуннинг ўзига хос таснифи унинг шохлари 
йўқлигидир. 
Тугунлар орасидаги боғлиқликни тавсифлаш учун яна қуйидагича 
терминдан фойдаланилади: М1 – А ва В элементлар учун ―ота‖ . А ва В – эса 
М1 тугун ―ўғиллари‖. 
Таъриф. Дарахт босқичлари сонига дарахт баландлиги дейилади.  
Юқоридаги чизмадаги дарахт баландлиги иккига тенг. 
Таъриф. Дарахт тугунларидан чиқаѐтган шоҳлар сони тугундан чиқиш 
даражаси дейилади.
Дарахтлар классификацияси 
Дарахтлар чиқиш даражаси бўйича синфларга ажратилади: 
1) агар максимал чиқиш даражаси m бўлса, у ҳолда бундай дарахт m-чи 
тартибли дарахт дейилади; 


―Маълумотлар тузилмаси ва алгоритмлар‖ фанидан маърузалар матни.
муаллиф: Б.Б.Акбаралиев 
2) агар чиқиш даражаси 0 ѐки m бўлса, у ҳолда тўлиқ m-чи тартибли 
дарахт бўлади;
3) агар максимал чиқиш даражаси 2 бўлса, у ҳолда бундай дарахт бинар 
дарахт дейилади; 
4) агар чиқиш даражаси 0 ѐки 2 бўлса, у ҳолда тўлиқ бинар дарахт 
дейилади.

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   55




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish