Адабиётлар: [ ] – 196-206 бетлар; [ ] – 66-69 бетлар. Таянч сўзлар



Download 72,78 Kb.
bet3/4
Sana23.04.2022
Hajmi72,78 Kb.
#575273
1   2   3   4
4. Пармалар билан ишлов бериш

Тешиклари бўлмаган бут деталларда тешиклар пармалар ёрдамида очилади. Бу усул 10-12 квалитет аниқликни ва Рз=80-40 мкм ғадир-будирликни таъминлайди, бу, аниқ тешиклар олишда бошлангич ишлов бериш усули сифатида қўлланилади (12.3,а-расм). Қора тешиклар учун бир марта ишлов бериш билан кифояланилади.




12.3-расм. Тешикларга ишлов бериш усуллари: (а)- пармалаш,
(б)- зенкерлаш, (в)- разверткалаш.

5. Зенкерлар ёрдамида ишлов бериш

Зенкерлашни бирламчи пармалашдан кейин ёки танаворларни қуйиш ва уриб тушириш (прошивка) натижасида олинган тешикларга ишлов беришда қўлланилади (12.3, б-расм). Биринчи ҳолда зенкер танаворлар қатламларининг бир-қанча қисмини кесиб туширади, пармалашдан ҳосил бўлган тешик ўқи оғишини ва шакл хатоликларини тўғрилайди (айниқса кондуктор мосламада ишланса). Бу мосламада кўзда тутилган зенкер ёъналтиргич втулка (кондуктор втулкаси деб аталувчи) орқали амалга оширилади. Иккинчи ҳолда зенкер танавор тешигига тўғри шакл бериб ўқини оғишини тўғрилайди. Қуйма ва уриб туширилган тешикларни зенкерлаш 9 квалитет аниқликни, Рз=80-40 мкм оралиғидаги ғадир-будирликни беради. Пармалашдан кейин зенкерлаш еса 8 квалитет аниқликни ва Рз=40-20 мкм ғадир-будирликни таъминлайди. Қуйма тешикларни (кулранг чўяндан тайёрланган танаворлар ҳам киради) совутгичлар ёрдамида бир марта зенкерлаш усулида 9 квалитет аниқликка ва тозалиги Рз=40-20 мкм юзалар ғадир-будирлигига еришилади.



6. Разверткалар ёрдамида ишлов бериш
Разверткалашни танаворлар тешикларига якунловчи ишлов бериш усули сифатида қўлланилади ёки тешикларни хонинглашдан олдин ўтувлараро усул сифатида қўлланилади (12.3б-асм). Разверткалаш усули, тешик ўқининг егилиши ва силжиб қолиши каби хатоликларни тўғрилай олмайди, аммо аниқ диаметриал ўлчамлар олиш учун ишлатилади.
Тешикларга қўйилган талабларга кўра; нормал ,аниқ ва юпқа разверткалаш усуллари ишлатилади. Бу кўринишдаги разверткалаш усуллари асосан разверткалар диаметриал ўлчамларига қўйилган допускларнинг миқдори билан фарқланади (1-жадвалга қаранг).
1-жадвал


Download 72,78 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish