Abu Ali inb Sino nomidagi Buxoro Davlat tibbiyot instituti



Download 0,62 Mb.
Sana21.02.2022
Hajmi0,62 Mb.
#55471
Bog'liq
Презентация слайд

Abu Ali inb Sino nomidagi Buxoro DavlaT Tibbiyot instituti

Mavzu: Bolalarda yuz-Jag’ soxasi yumshoq to’qimalarining it Tishlagan jarohatlarida birinchi yordam ko’rsatish,Davolash prinsiplari va bosqichlari. Quturish Kasalligi.


Bajardi: Tursunov Mirzoxid
Tekshirdi: Kamalova F.

Юзнинг юмшоқ тўқималарини жароҳатлари

Болаларда юз-жағ соҳаси тўқималари жароҳатларининг 90% юмшоқ тўқималарга тўғри келади. Жароҳатларнинг 65% 6-14 ёшдаги болаларга тўғри келади ва бунда ўғил болалар қизларга нисбатан икки баравар кўпроқ жароҳатланадилар. 35% жароҳатлар эса 3-4 ёшдаги болаларда учрайди. Жарохатланишларга шилиниш, лат ейиш, тиндаланиш, эзилиш, яралар( кесилган,йиртилган, санчилган ва тишланган жарохатлар киради. Бундай жарохатланишлар факат кулда ёки оёкда, танада булибгина колмай, балки юз-жаг сохасида кам куп учрайди.

Тишланган жарохатлар.

Болалар орасида кўп учрайди. Охирги йилларда улар умумий жароҳатлар сонининг 10% ташкил қилмоқда.

Аксарият уй ҳайвонлари (ит, мушук) тишлаган жароҳатлар учрайди. Тишланган жароҳатлар турли хил бўлади. Тиш излари кўринишига кўра, кўп тишланган, базан узиб олинган ёки, тиш билан йиртилган ҳолатда бўлади. Айрим ҳолларда тишлар катта қон томирларини ёриб юбориши, нерв толаларини узиши, сўлак безларини шикастлаши кузатилади. Жароҳатлар орасида қулоқ, бурун, қош, лабнинг узиб олинишлари оғир ҳолатлар ҳисобланади

Ит тишлаганда биринчи ёрдам курсатиш.

  • Дарров кон кетишини тухтатишга уринманг. Ундан кура конни чикариш иложи борича.
  • Жарохатланган жойни кир совун билан ювиш керак.
  • Жарохат жойлашган тери атрофини антисептика билан обработка килиш керак.
  • Стерилланган тасма мато куйиш керак.
  • Тиббий муассасага олиб бориш керак.

Ит тишлаганда даволаш принциплари.

Аввало инсонлар энсофалит, кутуриш каби касалликларга карши эмланган булиши шарт. Болаларни уз вактида шу ва шунга ухшаш вирусли касалликларга карши эмлатиш керак. Шунингдек шахсий гигиенага катта эътибор бериш керак. Куча-куйда юрган беэтибор дайди итларга якинлашмаслик керак. Улар узлари билан вирусларни олиб юришади. Касалланган ит одамни тишлаб олса, кутуриш касаллигини юктириб олади.

Кутуриш касаллиги.

Кутуриш касаллиги-бош миянинг уткир вирусли, хайвонлардан юкадиган огир инфекцион касаллиги булиб, касаллик ривожланиш боскичининг узунлиги ва улим окибатларига олиб борувчи омиллар билан ифодаланади.

Этиологияси

  • Кутуриш чакирувчиси вируслар хисобланиб, улар рабдовируслар туркумига мансубдир. Табиий шароитда бу вируслар дезинфекциялаш натижасида тезда халок булади,кайнатилганда эса 2 минутда улади.
  • Тишлар ботган жарохат урнидан нерв толалари оркали кутарилиб, бош ва орка мия тукималарига чикиб боради. Марказга интилувчи нерв толалари оркали марказий асаб тизимига етиб бориб,нерв тукималари ва сулак безларига урнашган вируслар куп микдорда сулак билан ажралиб чикади.Марказий асаб тизими тукималарида кон куйилиши ва шиш холатлари юз беради.

ПАТОГЕНЕЗ

Клиникаси

Касалликнинг кечиши 3 боскичда кечади:

  • Дастлабки(продромал) боскичи куркув ва вахима ли холатлар билан кечади.
  • Талвасали боскичида беморлар хаддан ташкари кахру газабли холатларда булиб, атрофдагилар учун ута хафли саналади.
  • Шол(фалаж) боскичида бемордар мунгли ночор холда мадад сурайдилар.

Profilaktikasi.

Quturishning davo choralari yo‘qligi sababli, kasallikni keltirib chiqaruvchi hayvonlarga qarshi kurash tadbirlarini va insonlarni bulardan muhofaza qilish choralarini ko‘rish maqsadga muvofiqdir. Har qanday hayvon tirnagan yoki tishlagan joylarni zudlik bilan sovunlab yuvish, perekis vodorod eritmasi bilan yuvib, yod va spirt bilan ishlov berish kerak. Agarda tishlagan hayvonda quturish yoki shunga taxmin qilingan hollarda, tishlangan joy teri ostiga antirabik immunoglobulin

yuborish lozim. Tishlangan jarohatga zaruriyat bo‘lmasa, bog‘lam qo‘yish kerak emas.

Эътиборингиз учун ташаккур!!!


Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish