Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet262/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Мастопатия этиопатогенези
Мастопатия этиопатогенезида гормонал гипоталамо-гипофизар-тухумдон система бузилиши 
етади. Бу эса усиш факторлари ва гормонлар микдорини тебраниши (эстероген, прогестерон, 
дегидроэпиандростерон, трийодтиронин, тироксин,ЛГ, хорионик гонадотропин), шунингдек 
концентрациясини узгариши ва цитоплазматик рецепторлар активлигини узгариши билан 
кузатилади. 
Таснифи
Клиник амалиетда мастопатияни куйидаги таснифи кабул килинган: 
1.Диффуз (майда учокли ва йирик учокли) 
2.Тугунли 
3.Аралаш 
Д.В.Головин (1969) диффуз мастопатияни 5 вариантга булади: 
1.Маалоплазия (масталгия); 
2.Фиброаденаматоз; 
3.Фиброзланувчи аденоз; 
4.Цистоаденопапиллома; 
5.Катта сут йуллари эктазияси. 
Фиброаденоматозни 2 асосий варианти фаркланади: 
1.Пролеферацияланмайдиган 
2.Пролеферацияланувчи.


309 
Клиник мастопатияни 3 формаси фаркланади:
фиброз, кистоз, фиброз-кистоз. 
 
Сут бези хавфсиз усмаларини гистологик таснифи
(ВОЗ 1978-1981) 
1.Эпителиал усмалар: 
1.1.Интрадуктал папиллома; 
1.2.Сургич аденомаси; 
1.3.Аденома: 
1.3.1.Тубуляр; 
1.3.2.Лактирловчи. 
2.Аралаш бириктирувчи тукимали ва эпителиал усмалар: 
2.1.Фиброаденома: 
2.1.1.Периканаликуляр фиброаденома; 
2.1.2.интраканаликуляр фиброаденома; 
2.1.2.1.Оддий тип; 
2.1.2.2.Хужайравий фиброаденома. 
2.2.Филлоид усма. 
3.Аралаш усмалар: 
3.1. Юмшок тукима усмалари; 
3.2. Тери усмалари. 
4. Классификацияланмайдиган усмалар. 
5. Сут бези дисплазияси. 
6. Усмасимон жараѐнлар: 
6.1. Сут йуллари эктазияси; 
6.2. Яллигланишли псевдоусмалар; 
6.3. Гамартома; 
6.4. Гинекомастия 
Клиник куриниши 
Мастопатиянинг биринчи симптоми сут безларида огрик булиб, бу менструал цикл 
билан боглик ѐки боглик эмас. Пальпацияда диффуз ѐки локал характердаги каттикланиш 
аникланади. Каттикланиш учоклари аник контурга эга булмасдан, улчам ва консистенция 
буйича турлича булиши мумкин. Мастопатияда сут безидан кулранг ѐки сарик рангли, сувли 
ѐки шилликсимон ажралмалар келиши мумкин. Агар диффуз – кистоз мастопатия фонида 


310 
алохида тугунлар аникланса, демак, буни мастопатиянинг тугунли формаси дейилади. 
Тугунли формасида патологик жараѐн купинча чегараланган сохаларда каттик конгломератлар 
куринишида жойлашади. Морфологик сут бези тукимаси хамма элементларида пролиферация 
кузатилади. Шунингдек морфологик кистоз хосилалар, яккол пролиферация ва эпителий 
атипияси кузатилган тугунлар аникланади. Консерватив даволаб булмайдиган мастопатияни 
локализацияланган формаларида хирургик даволаш тавсия этилади: усмани кесиб олиб 
ташлаш ва сут безининг секторал резекцияси. 
Диффуз мастопатияда гормонал ва ногормонал терапия принциплари
 
Мастопатияни даволаш комплекс характерда булиши керак: 
1.
Эндокринотерапия: 
Фитопрепаратлар терапияси (мастодинон); 
Антиэстерогенлар терапияси (кломифен, тамоксифен, торемифен); 
Гипофизни гонадотроп функциясини пасайтирувчи ва ановуляцияга олиб келувчи ѐки 
хаттоки менструал функцияни тухтатувчи препаратлар билан даволаш (даназол); 
Кам дозада эстроген терапия;
Кам дозада андроген терапия; 
Гипофизда пролактин секрециясини пасайтиришга каратилган эндокринотерапия 
(парлодел, леводофа); 
Тиреотроп воситалар ва калконсимон без гормонлари терапияси
(тиреоидин); 
18–34 ѐшда–даврий эстроген ва прогестин, орал контрацептивларни кабул килиш; 
35 – 47 ѐшда - эстроген ва прогестинларни кабул килиш; 
2.
48 – 54 ѐшда - прогестин, андроген ва антиэстроген кабул килиш; 
55 ѐшдан катталар – антиэстроген; климактерик давргача булган ѐшдаги аѐллар – 
артигонадотропин (бусерелин, даноген). 
3.
Витаминлар.
4.
Тинчлантирувчи воситалар. 
5.
Сийдик хайдовчи воситалар. 
6.
Ёндош касалликлар терапияси. 
7.
Диспансер кузатув. 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish