Маънавият ва тафаккур эркинлиги
471
к^прок; хос), масалага
\гр
томонлама ёндашув, система-
вийлик каби негизий талабларни ёддан чикармаслик ке
рак. Масалага бирёклама ёки нохолис ёндашиш тафаккурни
хато хулосаларга олиб келади, уни узга фикрга ёки догма
тик андозага тобе килиб кУяди. Илмий далилларни инкор
этиш, \исобга олмаслик \акида
\ам
шундай дейиш мум
кин. Формализм нуктаи назаридан ёндашув к^п лолларда
мураккаб, зиддиятли \одисаларни
юзаки тушунишга,
пировардида хато килишга сабаб булади.
Холислик ва илмийликка интилиш, масалага
%ар томон
лама ва системавий ёндашиш, танкидий ва ижодий рух,
тафаккурда тарихийлик ва замонавийлик
уртасидаги уй-
рунликни ва мувозанатни таъминлайди. Агар тарихийлик
ва замонавийлик *исобга олинмаса, тафаккур яна бирёк-
лама хулосаларга келиши \еч ran эмас. Масалан,
айрим
Утмишда колиб кетган, анахроник турмуш коидалари ва
меъёрларининг ортикча ба\оланиши, уларни тиклашга ва
муста^камлашга бе^уда уринишлар хавфли окибатларга
олиб келиши мумкин.
Диний-экстремистик окимлар таъсирига тушган айрим
кишилар тафаккури ва хатти-\аракатларида
биз бундай
уринишларни кузатмокдамиз. Ёки, аксинча, замонавий
тараккиёт талабларини бирёклама тушуниш мумтоз кадри-
ятларни у ёки бу даражада паст ба^олашга, маданий ме-
росга нисбатан нигилизмга й^л очади, миллатнинг теран
тарихий илдизлари билан алокани заифлаштиради. Биринчи
*олатда бузгунчи, реакцион диний-экстремистик ёки мил
лий маздудлик гояларига нисбатан мафкуравий иммуни
тет етарли даражада пайдо булмайди. Иккинчи ^олатда эса
миллий нигилистик, сохта
демократия гояларини таргаб
этувчи, аслида гаразли геосиёсий максадларни кузловчи
мафкурага нисбатан зарур иммунитет вужудга келмайди.
Шу боис тафаккурда тарихийлик ва замонавийлик та-
мойилларини мутаносиб ривожлантириш зарур. Бунинг
учун, бир томондан, мумтоз миллий кадриятларга, мада
ний меросга,
иккинчи томондан, \озирги замон кадри-
ятлари — инсон \укуклари, хркикий демократия ва *.к. —
илмий техника ютукларига ва тараккиёт тенденцияларига
(глобаллашув ва интеграцияга) холис ва илмий муноса
батни шакллантиришга жиддий эътибор каратмок зарур.
472
Абдурщим Эркаев
Эркин тафаккур
кенг маънода оламни, тор маънода
конкрет вазиятни
адекват,
яъни имкон даражасида,
тула-
лигича, бузмасдан, холис ва объектга мос равишда
акс
эттиради.
Адекватлик эркин тафаккуриинг мухим белги-
ларидан ва мезонларидан биридир. Тафаккур тахлил эта
ётган объектига нисбатан, у статик ёки
динамик ходиса
буладими, моддий (материал) ёки маънавий (идеал) ходи-
са, онг, рух буладими, бундан цатьи назар, холис ва мос
ёндашиши, илмий усулларга таяниши лозим. Масалан,
икгисодиётни биологик, психологик ёки тор сиёсий, маф
куравий тушунчалар асосида туфи талкин килиб булмай-
ди. Бошка илмларга оид тушунчалар ва усуллардан маъ
лум даражада
фойдаланиш мумкин, аммо икгисодиёт энг
аввало ва асосан иктисод илми тушунчалари ва конуни-
ятлари оркали тахлил этилиши керак. Худди шундай ру-
хиятни икгисодиёт ёки математика илми ёрдамида тушун-
тириш мумкин эмас.
Адекватлик факат юкоридагилар билан чегараланмай-
ди.
Do'stlaringiz bilan baham: