Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet195/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва т аращ иёт модели
317
яратувчилик, ижодкорлик сало\ияти, икгисодий ва сиёсий 
I лшаббускорлига юзага чикиш и учун барча зарур имкони- 
итлар вужудга келади ва улар объектив равишда юксалиб 
Оораверади. Бу юксалиш йулида сунъий т^сик пайдо булса, 
тезгина конун доирасида бартараф кдлинади. Демократия, 
шахе ва жамият ривожланиши учун зарур имконият яратиш 
\У К У К И Й
давлатнинг 
м ух/т
хусусиятларидан, мо^иятли бел-
I иларидан биридир. Айнан хукукий давлатда карашлар, маф- 
куралар плюрализми кафолатланади.
Хуки ки й давлат ва ф укаролик ж амияти Узаро муноса- 
батлари тугрисида *ам шунга Ухшаш ф икрларн и айтиш
мумкин. А ммо таъкиддаш ж оизки, он г толерантлигини, 
ф икрлар ва мафкуралар плю рализми туш унчасини мут- 
ш клаш тириб, >;ар кандай ф и к р ва маф кураларга ф акат 
с|юрмал ёндаш иб булмайди. Агар муайян м аф кура асосла­
ри бош дан ок гайриинсонийлик, ф аш изм ёк и ш айтанатга 
плокадор булиб, террор ва зУравонликка чорласа, ж ам ият 
буи га куз ю миб, суз ва караш лар эрки нлиги деб \и соб ла- 
ши керакми? К упчилик давлатларнинг :\укукий хужжат- 
ларида конуний йул билан сайланган хукуматни зуравон­
лик ёрдамида авдариб таш лашга даъват этиш ни такикловчи 
меъёрлар мавжуд.
Л екин Fap6 давлатлари конунчилигида у ёк и бу таш - 
Килотни террористик ёки ди н и й-экстрем исти к таш килот­
лар каторига ки рити ш ни нг ягона мезонлари йук. Айрим 
линлатларда баъзи таш килотлар такикланганлар руйхати-
i.i киритилган, бош ка бирларида эса киритилмаган.
М уайян таш к и л о тл а р ф а о л и я т и н и , ф у к ар о л ар н и н г 
Х1пти-\аракатларини ба^олашда, турли муаммоларни \а л
Килишда куп нарса амалдорнинг акл-заковатига, дунёка- 
раши ва хдлоллигига боглик- И н сон ом илини тула истис-
110 
килиб булмаса-да, амалдор субъективизмини чеклай- 
дигаи тизим яратиш керак.
Президент Ислом Каримов таъкидлаганидек: «Бу ерда 
гоп мамлакатимизда демократия та м о й и л л а р и т асослан- 
пш, аввало, амалдаги Конституция ва конунларга муво- 
ф и к фаолият юритадиган, 
кандай мансабдорлар, хатго 
in г кузга куринган вазиф ада Утирган ш ахсларнинг \а м
субъектив хо\иш -иродасига карам булмасдан, иш н и бар- 
Кррор ва фаол таш кил киладиган, Уз м о\иятига кура жа-


318
Абдура^им Эркаев
миятимизнинг олга силжишига халакит бераётган барча ил- 
лат ва эски асоратларни бартараф этиш га курби етадиган 
самарали тизим ни вужудга келтириш хакида бормокда»1. 
Бу тизим — демократик, 
ХУКУКИЙ 
давлат ва фукаролик жа- 
миятидир. Айнан шундай тизимда ижтимоий гурухлар, та- 
бакалар, катламлар, синфларнинг манфаатлари, жамият­
да эгаллайдиган мавкелари, иж тимоий ж араёнга таъсир 
курсата олиш имкониятлари динам ик (харакатчан) мувой 
занатга келади, узи ни узи тартибга солади. Бунинг учун 
унга таш ки тазйик, таъсир курсатиш ёки куч ишлатиб ички 
инкилобий узгариш килиш ш арт эмас. Бундай тизимнинг 
ян ги сиф ат касб этиш и тадрижий, табиий ривожланиш 
негизида кечади. Бинобарин, у тараккиёт модели самара- 
дорлиги ва доимий такомиллаш увини белгилайди.
ХУКУКИЙ давлатда чикарилаётган к ° нунлар, хукумат 
ва м а\алл и й хоки м ият карорлари, судлар ф аолияти ман- 
сабдор ш ахсларнинг хохиш -иродасига ёки бир кием гурух- 
бозларнинг тазйикига, талабига ёхуд бирор нуфузли ки - 
ш ининг илтимосига борлик булмайди. Албатта, юкорида 
айтилганлардан ХУКУКИЙ давлатда хамма нарса кунгилда- 
гидек булар эк ан , зиддиятлар бартараф этилар, одамлар 
ф ариш тадек соф дил, халол хаёт кечирар экан. деган ху- 
лоса келиб чикмайди.
Fap6flara ХУКУКИЙ давлатларда хам порахУрлик, кал- 
лоблик, ж иноятчилик ва бош ка салбий холатлар кам эмас. 
М аънавий хаётда хатто аксилмаданият ходисалари - ф а\ш , 
зуравонлик, дахш атни тараннум этувчи киноф ильм лар, 
видеофильмлар, турли наш рлар, агар улар мавжуд кон- 
ституциявий тузумни куч иш латиш оркали ардариб гаш- 
лаш га даъват этмаса хзмда инсон саломатлигига, табиат- 
га бевосита зарар етказмайди, деб топилса, бемалол рух- 
сат этилади. Бу и н сон н и н г ижод килиш , ахборот олиш , 
тадбиркорлик ХУКУКИ хисобланади. Fap6 мамлакатларида 
сунгги йилларда русумга айланган «гей-парад»ларни («бе- 
соколлар» ва ш у кабилар нам ойиш и) ним а деб аташ ни 
Хам билм айсан — эр к и н л и к н и н г масхарабозлигими ёки 
дем ократи яни нг сохталаш тирилиш и? Чунки Fap6 мамла-
1 Ислом Каримов. 
Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон \аёт — 
пировард мак,садимиз. Т., «^збекистон», 2000 й., 11—12-бетлар.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish