Abduhamid nurmonov

B.
 
CrpyKTypanbnaH  jimirBHCTMKa.  -   3BermmeB 
B.A. 
M
ctophh
 
H3bIK03HaHMH...,  C. 
40-41.
2 
E/ibMC/iee 
JI.
 
rioiiHTne  ynpaBjienriH. 
-   3BermmcB 
B.A.  McTopnn 
H3bIK03HaHMH...,  C. 
47.
3
 
XaHcen 
K .
 
flyTH 
n 
ucjih
  CTpyKTypajiri3Ma. 
— BH, 
1959, 
Ne 
4, 
c. 
94.
78
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

Uning  ta ’kidlashicha,  semioiogik  funksiya  yangi  tushuncha 
emas. Yangilik semiologik funksiyani birinchi planga olib chiquvchi 
struktural  yondashuvdir.  Struktural  metod  tufayligina  lingvistika 
subyektivlik  va  noamqlikdan,  intuitiv  va  sof shaxsiy  xulosalardan 
holi  b o ‘!gan  chinakam  fanga  aylandi.
Struktural  lingvistika  tilshunoslikda  yangi  yo'nalish  sanalib, 
uning  metodi  bir vaqtning  o ‘zida  deduktivlik va  empirik tamoyilga 
asoslanishini  bayon  qiladi.
«Tilshunosilk va  struktur tahlil usuli»  asarida  hozirgi  tilshunos- 
likning  asoschisi  ko‘p  jihatdan  F.de  Sossyur  hisoblanishi,  chunki 
u birinchilardan bo‘lib,  tilni  struktur o ‘rganishga, ya’ni til birliklarini 
bevosita  nutq jarayonida  qanday  voqelanishidan  qat'iy  nazar,  ular 
o ‘rtasidagi  munosabatni  o ‘rganishga  d a’vat  etganirri  bayon  qiladi.
Ana  shundan  kelib  chiqqan  holda,  u  real  til  birliklari  tovush 
yoki  harf  va  m a'nolar  emas,  balki  tovush  yoki  harf va  m a'nolar 
yordamida  gavdalangan  munosabat  elementlaridir,  degan  xulosaga 
keladi.  M uhim   narsa  tovush  yoki  harflardan  emas,  balki  nutq 
zanjirida  va  gram m atikadagi  paradigm alarda  mavjud  b o ‘lgan 
munosabatlardir.  Xuddi  ana  shu  m unosabat  til  sistemasini  tashkil 
etadi.  Xuddi  ana  shu  ichki  sistema  m a'lum   bir  tilrri  boshqa  bir 
tildan 
farqlab 
turuvchi  xarakterli  belgi  sanaladi.
Shuning uchun munosabatlar tugunini  o ‘rganish  lingvistikaning 
bosh  maqsadi  b o ‘lishi  kerakligini,  bu  m unosabatlar  tugunining 
konkrent  nam oyon  b o ‘lishi  til  uchun  muhim  emasligini  bayon 
qiladi.  Uning  fikricha,  m a’lum  bir  qiyniat  turli  tanga,  qog‘oz  pul, 
cheklar  orqali  nam oyon  b o ‘lishi  m um kin.  Lekfn  ular  qanday 
gavdalanishidan  qat'iy  nazar  qiyntat  o ‘zgarmaydi.
Shu  sababli  L.YelmsIev  tilni  immanent  o ‘rgarrishni  talab  qiladi 
va  bunday  o ‘rganishni  o ‘zigacha  bo‘lgan  o'rganish  usuli,  narsa- 
larning  o ‘zgaruvchan  belgilarini  farqlamasdan  o ‘rganuvchi  trans- 
sendent  b o ‘lishga  qaram a-qarshi  q o ‘yadi.  U ning  fikricha,  shu 
kungacha  til  transendent  bilish,  ya’ni  tilga  yondosh  hodisalarni 
bilish  vositasi  bo‘lib  keldi.  Masalan,  klassik  filologiya,  eng  aw alo, 
tildan  ko‘ra  adabiyot  va  m adaniyatni;  qiyosiy  tilshunosilk,  eng 
aw alo,  tarixni  o ‘rganish  bilan  shug‘ullanib  keldi.  Aslida  lingvistik 
nazariya tilni tildan tashqaridagi hodisalar (fizik,  fiziologik, psixologik
79
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

va  boshq.)  bilan  aralashgan  holda  emas,  balki  o ‘z  ichidagi  yaxlit 
strukturani  o ‘rganish  lozimligim  ko‘rsatadi.
U  o ‘zi  mansub bo‘lgan  struktur tilshunoslikka  izoh  berar ekan, 
tilga o ‘zaro munosabatlar sxemasi sifatida yondashish mening bosh 
vazifam,  deb bilaman,  deydi.1
U  fikrini  davom  ettirar  ekan,  mening  butun  urinishlarim  tilni 
(langue)  amaliy  qo ‘llanishga  bog‘liq  bo‘lmagan  holda  sof  forma 
yoki sxema tarzida o ‘rganishga qaratilgandir, deydi.2 Bunday qarash 
F.de  Sossyurrring bosh g‘oyasi  hisoblangan  «lingvistikaning yagona 
va haqiqiy o ‘rganish obyekti «o‘zi va o ‘zi uchun» tarzida qaraluvchi 
til,  ya’ni  tilning  ichki  tuzilishi  bo‘lishi  kerak,  degan  g‘oya ta ’sirida 
maydonga kelganligini  qayd etadi.