А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов


материалнииг чарчаши дейилади



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

материалнииг чарчаши дейилади.
Техникада куп кгатламли катгак жисм тузилмалари муздим 
Урин тутади. Бу лолларда макрокучланишлар манбалари: таглик 
ва кдглам панжаралари доимийларининг фарки» иссикдикдан 
кенгайиш коэффициентларининг тафовути булади. Жуда кяща 
пардаларда сирт таранглик кучлари кучланишларининг кушимча 
манбаи булади. Эластик кучланишларнинг бошка манбалари *ам 
уларни кейинги бобларда кУрамиз.
Дарзлар дислокацияларнинг каттик жисм ичида кУчиши 
жараёнида тормозланиши 
натижаси сифатида каралмокда. 
Дарзнинг кенглиги уни хосил килищда катнашган дислока­
циялар микдорига ботик- Агар ундаги дислокациялар зичлиги 
п
булса, дарзни 
я в
Бюргере векторли битга 
катта 
дислокация 
деб 
кдраса хам 
булади. Дарз хосил булишининг яна бир 
э\тимолий йУли турли ишорали дислокациялар тУпланган ик-
147


ки кесишувчи текисликнинг узаро таъсиридир. Дарз пайдо 
булгандан кейин унинг такдири кандай булади?
Дарзнинг узунлигини 
I
харфи билан, унинг ён чегарасида- 
ги критик кучланишни сг оркали, Юнг модулини 
Е
оркали, бу- 
зиш солиштирма ишини у оркали белгиласак, анча узун 
Хисоблашлардан
а

^JlEy/ni
(6.2 9)
Гриффитс крнунини келтириб чикарилади. Бу ифодадан 
намунани (буюмни) бузмайдиган дарзнинг / критик узунлиги­
ни аникпаш мумкин. Агар мазкур модцага ундан кура мус- 
тахкамрок модданинг макрозарралари киритилса, кенгаяётган 
дарз шу киритмага такалади ва тухтаб колади. Шу йул билан 
куп микдорда композицион материаллар олинган.
Энди 
каттик 
жисмдаги 
коваклар 
(говаклар) 
хакида 
тУхталамиз. Коваклар каттик жисмда атомлар э^алламаган 
буш 
жойлардан иборат. Уларнинг бир томони сиртга чиккан булса, 
бундай ковакларни очик коваклар дейилади, агар ковак кристалл 
хажмида жойлашган ва ташки мухит билан туташган булмаса, 
уни 
ёпик, ковак 
дейилади.
Коваклар 
хосил 
булишининг 
асосий 
манбаларини 
Карайлик.

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish