А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

пянжяпягиля 
О О О О О О ОИЭ- 0 О О О О
кристалл 
панжарасида 
О О О О О О О О О О О О О
атомларнинг силжиш кат- 
О О О О О О О О О О О О О
талигини ва йуналишини
аниклайди 
6.7- 
чизма. Дислокация контури ва Бюр-
Бюргерс вектори 
КИЙ- 
гепс вектопи.
мати |в| = в дислокация ^лчови булади.
Ушбу эскартмаларни билиш зарур:
1. Дислокация чизигидан йирокда кристалл идеал 
кристаллдан фарк килмайди.
2. Бу чизик якинида атомлар идеал кристалл тугунларига 
нисбатан анча силжиган булади.
3. Нолга тенг булмаган Бюргере вектори мавжуд.
4. Бюргере вектори дислокация чизигига тик булади, бун­
дай дислокацияни чегаравий дислокация дейилади.
141


Чегаравий дислокациядан таш ки винтсимон дислокация­
лар хам мавжуд (6.8- чизма). Д ислокация чизоти Бюргере век- 
торига параллел.
Х,акикий каттик, жисмларда 
дислокациялар зичлиги катта- 
лиги d киритилади ва у 1 см2 
сиртдаги дислокациялар сони- 
ни билдиради. Дислокациялар 
зичлигини 
аниклаш нинг энг 
куп таркалган усули кристалл 
сиртини кимёвий едиришдир.
Кристалл 
сиртига 
чикувчи 
дислокациялар со\асида еди- 
риш 
чукурчалари 
пайдо 
булади. Уларни микроскоп ёр- 
дамида санаш мумкин. Д исло­
кациялар зичлиги 
d нолдан 
то 
катта 
сонга 
к,адар 
Кийматларга эга була олади.
Масалан, дислокациясиз ярим
уткаЗГИЧ 
МОНОКрИСТЯЛЛарда 
ичи даги чегар ан и н г хоси л булиш и. 
af=0, 
м ет а л л а р д а
у 
1012 
см~2 
гача етиши мумкин.
Биз айтиб утган дислокацияларнинг икки туридан бошк,а 
яна мураккаброк дислокациялар мавжуд булиши мумкин. 
Д ислокацияларнинг хусусиятларидан бири — уларнинг узаро 
ва бошк;а нуксонлар билан таъсирлашишидир. Дислокацион 
реакциялар окибатида янги дислокациялар хосил булиши ёки 
дислокациялар бирлаш иш и мумкин: в, ли дислокация иккита 
в 1 ва въ Бюргере векторли дислокацияга ажралиши ва аксин- 
ча реакциялар булиши мумкин:

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish