А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

= - r r r - e

,
(3.55)
аммо 

IN!
куп 
\олда 
нормаланадиган доимийга таъсир 
Килмайди ва уни тушириб кщ дириш мумкин.
Энди Гиббс каноник такримотининг асосий хоссалари ва 
натижалари устида тухталамиз.
1. 
(3.54) нормалаш шартидан таш ки 
а
параметр буйича 
дифференциал олсак, с^нг уни 0 га тенгласак,
(3.56)
( д у
г д н \
дак
в
да/,
ч 
/
муносабат келиб чикдди.
бЬ;
\оси л а уртача (термодинамик)

умумлашган А куч ифодасини беради, яъни

ЭН
=
-
4
, =
дц/
()ак
в

л к
д а к
(3.57)
2. Яна нормалаш шартини 0 буйича дифференциаллаб, 
сунг нолга тенгласак,
66


B\if
dair
= y / - H
(3.58)
муносабат келиб чикади. Аммо, системанинг уртача энергияси 
И ички термодинамик 
U
энергияга тенг булганлиги учун
(3.59)
3. Олдин курганимиздек, к^ндайдир 
F (х,а)
ф ункциянинг 
уртача киймати
Ч / - Н
F = \ F < x , a ) e  

(dx )bN ■
г
ифодадан аникутнади.
4. (3.60) ифода буйича:
(3.60)
d F  _
1 
дв 
е 2
■(F - F ) ( Н - Н )
(3.61)
5. Ш унингдек,
[
d
F
 ]
( d F
\
да
\ 
/
1

д
а
 )
j i F - F )
ЭН 
д н
д а
д а
(3.62)
К аноник такримотнинг параметрлари 
в  
ва 
у/ 
нинг ф изик 
маъносини аникутйлик.
1. 
Гиббс тацсимот крнуни, термодинамиканинг биринчи 
крнуни 
ва 
(3.59) 
ифодадан 
фойдаланиб,
5Q_
в

d
дц/
~дв
булишлигини аникутанади, 
в
интегралловчи
купайтувчи эканлиги маълум булади. Демак, мутлок, тем пера­
тура Т температуранинг ухшаши (статистик температура) 
булади. \и с о б н и н г натижасига кура,
в = кТ
(3.63)
булишлиги топилади.
2. 
в=кТ
ва 
a = V
деб олинса, (3.59) дан
67


U =iV- T
д у
~дТ
(3.64)
ифода келиб чикади. Буни биринчи конунга куйилса,
' дц!
h
-
1
И
д Т
г
дц/
JF F
эркин энергиянинг
W=F=U-TS ёки F=w=
Н
- TS
S T
(3.65)
ифодаси келиб чикади. Демак, 
\j/=F
термодинамик эркин энер­
гиянинг узи экан.
3. 
Энди (3.53) ни (3.54) нормалаш шартига куйиб, 
у/
ни 
яккаласак,
н
V
в
In J I
( d x  )
bN

In 
Z
(3.66)
ифодани оламиз. Бундаги
1 л
*7
(3.67)
Z
г
интегрални 
\олатлар 
интеграли 
д е й и л а д и . 
Агар 
энергия 
К ийм атлари д и с к р е т б у л с а , 
у 
\о л д а
(3.67) урнига
z =
(3.67-)
i = l
статистик йигиндидан фойдаланилади, бунда Е, дискрет энер­
гия смектрида i — \олат энергияси. Бу \олда \ам (3.66) муно- 
сабат уз кучини сакпайди.
М аксвелл-Болцман тацсимоти
Гиббс каноник таксимотидан кинетик энергиядан бошка 
потенциал энергияга эга булган газ зарралари учун М аксвелл- 
Болцман таксимотини келтириб чикариш мумкин. Бир зарра­
нинг энергияси бу \олда
68


Е = Е кш,

Е т т

р2х+ %1 +- - 1
+ ^ Л 
D
(3.68)
Зарранинг 
(молекуланинг) 
импулси 
/W V ^ +Фх.' 
py,py+dpy;pz,pz=dpz
ораликда, координаталари х, 
x+dx; у, y+dy; 
z, 
z+dz
 орал и кд а булган \олати э^тимоллиги
dw(pх > Ру> Р '> х> У> z) =
const ■ exp
Рх + Ру + Р/ 
2 т
+ V (x, у, z)
dpjdpydpzfbcdydz
kT
( 3 .6 9 )
булади. Бу М аксвелл-Болцман таксимотидир.
3.7. Гяббснинг катта каноник таксимоти
Термодинамикада зарралар сони узгарувчан булган систе- 
малар учун 
ц
кимёвий потенциал киритилади, у эркин энер- 
гиядан зарралар сони буйича олинган ^осила сифатида ифода- 
ланади:
куринишда булади, уни Гиббснинг катта каноник тацсимоти 
дейилади. 
Q
термодинамик потенциал нормалаш шартидан 
аникутанади.
Уртача кийматлар олдин курилган ко и да асосида ифодала- 
нади:
( д цг Л
(3.70)
Бундан:
V/ = ц И  + Q ( j u , V , Т )
(3 .71)
ифода олинади 
( Q -
термодинамик потенциал). 
Бу \олда такси мот к°нуни
(3.72)
69


N -
f ± / №е х р £ ± ^ < * Г
,
yv=o 
Г
» ■

N=0
/V- г
Бу та кс и мот учун ^олатлар интеграли вазифасини
2 = 
 
N
= 0
ифода бажаради, 
Q
эса
Г ДЛГ 1
ехр
кТ 
]
N !
| е кт ( dx ) 
Г
N
Q = - k T
In Z 
муносабат op кал и аниьутанади. Яна олинган
'да"
s
1
1
д» ,
- N
VT
( 3 .7 3 )
( 3 .7 4 )
ифодалар Q нинг маъносини ош кор килади.
3.8. Квант статистика асослари
М икрозарралар дунёсида классик ф изика конунлари иш- 
ламай к °л ади. Улар макрожисмлардан фаркпи хоссаларга эга: 
элементар зарралар (электронлар, протонлар, нейтронлар ва 
\оказо) \ам зарра, \а м тулкин табиатга эга булади, бир вактда 
уларнинг жойи ва импулсини ан и к улчаб булмайди, биноба- 
рин, микрозарралар \олатини бир вактда координаталар ва 
импулслар ёрдамида тасвирлаб булмайди. 
М икрозарралар 
спин моментлари, магнитик моментларга эга, уларнинг энер­
гияси кийматлари узук-узук спектр ташкил килади, ф изик 
системалар \олатини квант механикада Ш редингер тенгламаси 
тасвирлайди. 
М икрозарраларнинг 
барчаси 
бир 
биридан 
фаркданмайди. 
Хуллас, 
квант 
системаларда 
узига 
хос 
Конуниятлар асосида 
махсус хоссалар мавжуд.
70


Квант системаларининг статистик конуниятларини квант 
статистикаси урганади.
Бу \олд а фазалар фазоси буйича барча интеграллар урнини 
квант 
системасининг 
барча 
хусусий 
х;олатлари 
буйича 
йиг индилар олади:
Статистик йигинди
П
Z
= X ехр 
(=1
- Е ,
к Т
(3.75)
булади, аммо £2 =-kTlnZ ифода сак^анади. 
Энергиялар буйича тацсимот функцияси
( - Е ■
/
W j
(
Е j )
=
c o n st 
exp 
' A j
нормалаш шарти
(3.76)
) = 
const X ex P 
/ = 1
1 = 1
~Ej_
kT

1
(3.77)
энергиянинг уртача киймати
E =
< = i
- E i
kT
£ exp
/ = 1
- £ /
kT
(3.78)
куринишда булади.
(3.73) 
ифодани бошк^чарок, кдлиб ёзиб олайлик. г-^олат 
энергиясини е„ ундаги зарралар сонини 
п
, деб олсак, бу 
\олатдаги зарралар умумий энергияси 
п,е„
энди Л/=я, булади. 
Демак, бу \олатга мос термодинамик потенциал
Q. i = - к Т
In £
куринишда булади.
, кТ
(3.79)
71


/ — х;олатдаги зарралар уртача сони
кТ
дО.
п
.
(3.80)
Паули принципига буйсунадиган (яримбутун спинли) зар­
ралардан (электронлар учун .$=1/2) таш килланган системада 
бир \олатда фа^ат битта зарра булиши ё булмаелиги мумкин, 
яъни 
п/
= 0,1 цийматлар олади, холос. Бу \олда:
Демак, /' — \олатдаги уртача зарралар сони (тугрироги шу 
\олатда зарранинг булиш э\тимоллиги)
Бу ифода 
Ф ерм и-Д ирак статистикасига буйсунадиган 
(Паули принципига буйсунадиган) идеал газ учун Ферми 
таксимот функциясидир. 
е х р ( е - ц ) /к Т » \
булган да у Болцман 
такримотига утади, яъни 
<
булиб олади.
Спини булмаган ёки спини бутун сон билан белгиланади- 
ган зарралар \а р кандай \олатда ихтиёрий сонда булиши мум­
кин (улар Паули тактик, принципига буйсунмайди).
Бу \олда
(3.81)
(3.82)
72


оо А 
а


Л",

ц-ек
\
£2 
j

- k T
£
и, =0 \

- к Т
1 + 
е кГ

е 1
*' 
+ .
Ц - E i
ифодадаги йигинди ех Р 
махражли ва у 1 дан кичик
кТ
булган чексиз геометрик проф есси я булади, шунинг учун
П
, = 
кТ
In \ - е кт
(3.83)
Демак, бу \олда
I
(3.84)
е кт 
- 1
Бу ифода Бозе-Эйнш тейн статистикасига буйсунадиган 
зарралар идеал гази учун тацсимот функциясидир.
Ф ерми-Д ирак квант статистикасининг электронлар айни- 
ган газига тадкик килайлик.
Электронлар гази умуман айтганда Ф ерм и-Д ирак стати­
стикасига буйсунади. Хусусий \олд а электронлар зичлиги кам 
булган, яъни 

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish