А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)


§.21-раем. 
импульс хосил килади. Бар-
щ
ТРУ
/— " ^
130
www.ziyouz.com kutubxonasi


ик.
и,
и
С
6
.
22
- раем.
к а р о р частотали генератор Б Ч Г ишлаб чицарган импульелар 
калит 
К
оркали ракамли счётчик PC га келади. Счётчикнинг 
чикишига ракамли хисоблаш курилмаси РХК'ва ракам ёзувчи ку~ 
рнлма РЕК уланади. Вольтметрнинг ишлашини бошкариш бло­
ки ББ бошкаради. Улчаш диклининг бошланишида б ош кариш
блокининг сигнали буйича Ч У К Г ишлай бошлаб, 
их
кучла­
нишни >;осил килади ва Б Ч Г
(иА)
импульеларини счётчикка 
утказиб юборади. Импульс 
щ
билан бир вактда калит 
К
оч и ­
лади. Нормаллаштирилган кириш кучланиши 
иК
ва Ч У К Г
кучланиши 
их
тенглашган пайтда компараторнинг 
и3
сигнали 
буйича калит 
К
ёпилади. Шундай килиб, PC га кирган им­
пульелар микдори 
иь
улчаш циклининг бошланиш моменти 
дан мувозанат холати 
t2
гача булган вактга пропорционал бу­
лади. Бу вакт улчанаётган кучланиш 
ик
га пропорционалдир.
Ракамли электрон вольтметрларнинг нисбий хатолиги 0,001% 
ни ташкил эгадн.
Узгарувчан кучланишли ракамли вольтметрларда кириш 
курилмасидан кейин уланадиган кушимча детектор булади..
Ракамли электр асбобларидан вольтметрлар, омметрлар. 
частотомерлар, электр энергияси счётчиклари ва бошка асбоб- 
лар сифатида кенг фойдаланилади.
Ракамли узгарм ас ток вольтметрлари 1 мВ дан 1 кВ гача 
булган кучланишларни секундига 3000 мартагача улчаш им“ 
конини беради.
Улчаш хатолигининг нисбатан кичиклиги, тез ишлаши, ул­
чаш натижаларини ракам куринишида бериш ва уларни ракам 
ёзиш курилмалари ёрдамида хуж ж атларга асосан кайд килиш, 
электрон-^исоблаш машиналарига улчаш ахборотларини кири- 
тиш мумкинлиги ракамли электр улчов асбобларининг афзал-' 
лйкларидир. Ш у билан бирга, ракамли электр асбобларининг
181
www.ziyouz.com kutubxonasi


камчиликлари ^ам бор: схема ва конструкциясининг мурак- 
каблиги, нисбатан киммат туриши, ишончлилик д араж асин и нг 
пастроклиги. Микроэлектрониканинг тез суръатлар билан ри- 
вожланиши бу каби камчиликларни б арт ар аф этиш имконини 
беради, дейиш мумкин.
7-б о б
э л е к т р
У
л ч а ш л а р
7.1. Э Л Е К Т Р У Л Ч А Ш У С У Л Л А Р И
Улчаш техникаси халк хужалигининг х,амма тармокларида 
ф а н ва техника тар^ккиётини илгари сурувчи мух;им омил- 
лардан бири булиб ^исобланади. Табиатдаги нарса ва х;одиса- 
ларни у з аро таккосламай туриб, уларни илмий жи^атдан асос- 
лаб булмайди. Бунда улчаш техникасининг бир тармоги б ул ­
ган электр улчаш техникаси катта ах;амиятга эга.
Электр улчаш 
техникаси ёрдамида амалда маълум булган 
б а р ч а физик микдорлар, яъни электрик ва ноэлектрик мик- 
дорларни, узгармас ва вакт буйича узгарувчан микдорларни 
кенг куламда ва узок масофадан улчаш мумкин. Шунинг 
учун >;ам электр улчаш усуллари хилма-хилдир. Электр ул­
чаш усулларига бевосита ба>;олаш усули ва таккослаш усул ­
л ар и киради.
А гар улчанадиган катталикнинг киймати олдиндан даража- 
лаб куйилган улчаш асбобининг хисоблаш курилмасидан бе­
восита олинган булса, бундай улчаш 
бевосита бахолаш усу­
ли
дейилади. Масалан, ток кучини улчаш амперметр билан, 
кучланишни улчаш-вольтметр билан, кувватни улчаш ватт­
метр билан олиб борилади ва х оказо.
Агар улчанадиган катталикнинг киймати улчов намунаси 
билан солиштириб аникланса, бундай улчаш усули 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish