А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

3
ни икки марта 
кесиб утади. Ток / 2 кучланишга пропорционал холла 
Ф и
оким- 
ни ^осил килиб, дискни бир марта кесиб утади 
(Ф и
магнит
124
www.ziyouz.com kutubxonasi


G. 15- раем.
утказгичнинг пулат халкаси 2 буйича туташган булиб, раемда 
курсатилиаган).
Иш токи / га тенг булган /, ток ва кучланиш 
U
нагрузка- 
пинг характери билан аникланиб, фаза буйича бир-бнридан <р 
бурчакка фарк килади. Кучланиш гал- 
таги ин.туктивлигининг катта були­
ши, урамлар сонининг куплиги сабаб- 
ли ток / 2 кучланиш 
U
дан 90° га якин 
бурчакка кечикади (бунда 
Ф и
оким 
бир кисминипг 
шунтланиши ёрдам 
беради). Агар асбобдаги электромаг- 
нитлар туйинмаган режимда ишлаёт­
ган лигини хисобга олсак (яъни 
Ф а =
=
l,-^U
ва Ф * = / , ) ва исрофлар оур- 
чагини хисобга олмасак, куйидаги век- 
топ диаграммами хосил циламиз (6.17' 
раем). 
6.16-раем.
125
www.ziyouz.com kutubxonasi


Узгарувчан 
оцнмлар 
Ф,
ва 
Ф и 
дискда шу оцимлардан 90° кечикув- 
чи 
Ех
ва 
Ео
Э Ю К ларни индукция- 
лайди. Бу Э Ю К лар дискда 
1
р., ва /„2 
уюрма ток ларни хосил килади ва улар 
билан бир хил фазада булади (диск- 
нинг индуктивлигини хисобга олмаса 
>;ам булади). Окимларнинг „бегона“ 
токлар билан у з а р о таъсири нати'жа- 
вий айлантирувчи моментни беради. 
Мазкур моментнинг бир даврдаги у р ­
тача киймати:
М 'Л л
=
К л ф , ■
/ ? ,COS 
; +
-f 
K20 atglzos ~^?ФJg^)
=
= /С/ Ф гФ цсоз(90° 
+ <Ь) +
-f- Л/‘//Ф гФ цСО5(90° — Ср = / С ф £ф м5'пф.
У ш б у ифолада sin6 = sin(93° — 9 к==ф- 
<^==^cos?.
Шундай килиб, аГ!лантирувчи момент
М
айл = /10 COScp =
K SiP,
б. 17- раем.
яъни у нагрузка иетеъмол килаетган 
актив кувватга пропорционалдир 
Счётчик дискининг айланишлар сонини сарфланаётган эн ер­
гияга пропорционал килиш учун дискнинг айланиш тезлигига 
пропорционал булган тормозловчи момент б^улиши керак. Бу 
моментни узгармас магнит 
§
(6.1 - раем) хосил килади. Диск 
айланганда унинг Ф м майдони (магниг ок-ими) дискда узининг 
уюрма токларини индукциялайди. Ленц коидасига асосан , бу 
токлар дискнинг айланишига тескари таъсир курсатади. У ю р м а
токлар дискнинг айланиш тезлиги 
п
га пропорционал булган­
лиги учун тормозловчи момент:
^Т0рм~
Барцарорлашган тезликда тИайл = Ж 10рм ёки 
КМР = h rn
ифода 
t
= 0 дан /, гача булган вакт оралигида
Л 
/
1
\K^Pdt— \
 !(1ndt
о 
о
ёки
KMPt,
=
КлпЛу.
Бунда 
Ptx — W — t
вакт ичида курилма истеъмол килаетган 
электр энергияси, 
— N
эса шу вактдаги счётчик дискининг 
айланишлар сони.
Демак,
W = Ь .
n
=-
c
N.
126
www.ziyouz.com kutubxonasi


0
.
18
- р а е м .
Бунда 
с
—счётчик 
доимийси 
булиб, счётчик дискининг бир 
марта тула айлаиишига тугри 
келувчи Вт-сек даги энергия.
Счётчикдаги 
айланадиган 
дискнинг уки червяк ва тиш- 
ли узатма оркали ^исоблаш 
механизми билан туташтирил­
ган. Счётчикнинг х;исобга ола- 
ётган энергияси ^исоблаш ме- 
ханизмин шг курсатиши буйи­
ча улчанади.
Индукцион счётчикларнинг 
куйидагича аниклик синфлари 
мавжуд: 0,5; 1,0; 1,5; 2,0-Счёт­
чик кисмаларининг жойлаши- 
ши 6.18-расмда курсатил-ан.
Уч фазали электр курил- 
маларда электр энергиясининг
уч фазали счётчиклари кулланилиб, улар иккита ёки учта а с о ­
сий элементлардан ибораг булади ва у к оркали х;исоблаш 
механизмига таьсир курсагади.
Реактив энергияни хисобга олишда актив кувват счётчик­
лари тузилииьга ухш аш , лекин гал i акларнинг ижроси ва у з а р о
уланиши билан фарк киладиган уч фазали махсус счётчиклар 
ишлаб чикарилади. К орхона ва бо и ка объектлар элек гр курил- 
маларининг электр куввати 100 кВА ва ундан катга булганда 
реактив энергия счётчикларидан фойдаланилади.
Актив ва реактив энергия счётчикларининг курсатишлари 
буйича электр курилмаларнинг улчанган cos ср кийматининг 
ургачаси аникланади 
(бир ойда, 
кварталда, йилда). Бунинг 
учун оиройдаги к В А р -coai да ифодаланган электр энергиянинг 
сарфи кВт соат да ифод лантан актив энергия сарфига були­
нади. Бу нисбаг ф аза силжиш бурчагининг тангенсини беради:

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish