А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

М .. — /
. /

аил —
‘ \
12 
, 
а а
Тормозловчи момент 
пружинанинг буралиш б у р ­
чаги а га пропорционалдир. Бу бурчак асбоб стрелкасинипг 
бурилиш бурчагидир. Стрелка бурилишининг баркарорлаш уви 
М1ес= М 10рМ
га мос келади^ Бундан
Узгарувчан токда бундай богланиш куйидаги куринишни 
олади:
а = " / t/2cos (/,7^)
A. 
(1х
Юкоридаги ифоладан куринадики, /, ва / 2 токлар йуналиш- 
ларининг бир вактда узгариши билан бурилиш бурчаги а нинг 
ишораси узгармайди. Ш у сабабли хам электродинамик меха­
низмли асбоблар узгармас ва узгарувчан ток занжирларида 
Кулланиши мумкин.
Галтакларнинг шаклини, уларнинг у з аро жойлашишини уз-


d M  lo
гартириш оркали бурчакнинг кичик узгаришида — — га таь-
й

d М
j о 
0
сир курсатиш, яъни ---- = c o n s t булишига эришиш мумкин.
da
Бунда шкаланинг бирмунча текис булишига эришилади.
Улчаш механизмлари тайёрлашда пулатдан фойдаланмас- 
лик 0.5; 0,2; 0,1 каби юкори аниклик синфидаги асбоблэрии 
ясаш имкониягини беради.
Ралтакларнинг магнит окимлзри хаво оркали туташганлиги 
учун кучсиздир. Электродинамик механизмли асбобларвинг 
ташки магнит майдон таъсирига берилиши уларнинг к; мчилиги 
Хисобланади. 
Элекф одинам ик механизмларнп ташки магнит 
майдон таъсиридан химоялаш учун улар пермаллой билан икки 
кават килиб никобланади.
Электродинамик механизмли асбоблар, асосан, кучма ла­
боратория асбоблари хисобланиб, амперметрлар ва вольтметр- 
лар сифатида ишлатилади. Узгармас ва узгарувчан ток зан­
жирларида кувватларни улчаш учун электродинамик ваттметр- 
лар кенг кулланилади.
Ваттметрнинг кузгал мас галтаг и 
1
ток галтаги деб аталиб, 
нагрузка занжирига кетма-кет уланади (6.11-раем). Шундай 
килиб, ток 
Нгзорат килиб турилган курилманинг токи / га 
тенг. Кузгалувчан галтак 
2
кушимча резистор 
R K
билан бир
Л
*Х1
www.ziyouz.com kutubxonasi


-о /
6
.
11
- раем.
галикда параллел занжирни ёки кучланиш занжирини ташкил 
килади. Бундай галтакдаги ток
/ __ ^нагр —
Г Г
 2 

— —
нагр»
rv+Rv,
Айланувчи момент ва сгрелканинг бурилиш бурчаги а, 
аввал курганимиздек,
■ я 
. ,
. Г~7~г 
d M  

, , 

^айл = / i / 2COS ( Л / 2) 
— ва 
/ 1/2 С 0 5 ( / 1/ 2) — .
d a
h
da
Параллел занж ир узгармас ва реактивсиз каршиликдан и бо­
рат булса, бундай галтакдаги ток (/ 2= —
кучла ниш би-
c o nst 
/
лан бир хил фазада булади. Актив-индуктив нагрузканинг век­
тор диаграммаси ^.12-расмда к^рсатилгандек булади. Бундай 
холда бурчак ( Л / 2) ток / ва кучланиш 
U
орасидаги ф а за 
силжиш бурчагига тенг булади.
dM 
.
— — const
da
деб кабул килсак. ЛТайл =
KUIcosv
=» 
Kt -Р
ни ^осил циламиз,

Гг‘
6.12- раем.
6.13- раем.
122
www.ziyouz.com kutubxonasi


яъни айланувчи момент актив кувватга пропорционалдир ва
а 
= — U J c o s v =  
— 
Р
булади. 
к 
к
Электродинамик ваттметр Лкутбли“ асбоб хисобланади, ч у н ­
ки 
чулгамларнинг бирортасидаги ток йуналиши узгарганда 
стрелка тескари томонга бурилади. Ваттметрни тугри улашни 
таъминлаш учун чулгамнинг иккала „учлари“ схемада юлдуз- 
ча (*) ёки нукта (•) билан белгиланади. Юлдузча билан бел- 
гиланган иккала занжирнинг кискичлари 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish