А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

da
ошириб булмайди, чунки /->0 д а --- >оо бажарилмайди. LLIy-
da
нинг учун шкаланинг 10-j-20% кисми сикик булиб, колган кис­
ми анча текисдир.
Ташки магнит майдоннинг таъсири кам мазкур а с б об л ар ­
нинг камчилиги хисобланади, чунки галтакнинг магнит .май­
дони кавода тугашганлиги учун озрок индукция билан х а ­
рактерланади. Ташки магнит майдони таъсирида вужудга кел- 
ган хатоликларни камайтириш учун электромагнит механизмли 
асбоблар пулат гилоф билан никобланган булади.
Электромагнит механизмли асбобларнинг янги конструкция- 
ларида магнит-утказгичли механизмлар (6 9-раем) кулланилади. 
Бундай механизмларда ташки магнит майдон таъсири анча 
сусайган булади. Бундай асбобларнинг узи истеъмол килади- 
ган кувват аввалги конструкциядаги асбоблардан 3— 1 марта 
кам булиб, сезгирлиги нисбатан юкоридир. Ралтак 
I
иккита 
кутб учликлари 
3
булган магнит утказгич 
2
га жойлаштирил- 
ган. Галтак чулгамидан ток утганда сектор шаклдаги кузга­
лувчи узак 
4
ук 
(тортки) атро |тида бурили б, магнит систем а­
нинг максимум энергиясига мос келувчи колатни эгаллайди. 
Торткиларга урнагилган кузгалувчан кисмнинг бури лиши те -
www.ziyouz.com kutubxonasi


кари таъсир курсатувчи м о
ментни хосил килади. Д емп­
ф е р сифатида 
суюкликли 
тинчлантиргичдан фойдала- 
нилади. Суюкликли 
тинч- 
лантиргичларнинг куллани- 
ши механизм улчамларини 
анча 
кичрайтиради. 
Бу 
уларнинг бош ка системада- 
ги улчаш асбобларидан аф- 
заллигидир.
Электромагнит 
меха- 
низмли 
асбоблар узининг 
тузилишига 
кура 
оддий, 
нисбатан арзон, ута юкла- 
ниипа 
гонг 
чидамлидир. 
Чунки 
улчаш механизми­
нинг галтаги кузгалмас бул- 
у катта токка (500 А гача) мулжалланган булиши
G.9- раем.
ганлигидан, 
мумкин.
Асбобсозликда улчаш токи 10 мА гача булган кучма Э59; 
1,5 мА рача булган шчитли Э378 миллиамперметрлар; 500 А 
гача булган Э59/102 ва Э59 103 амперметрлар; 600 В гача бул­
ган Э59/106 вольт\ етрлар; тор профилли Э390 амперметрлар 
ва Э391 вольтметрлар ишлаб чикарилади
Электродинам ик м еханизм лар. Электродинамик механизмли 
ассобларнинг ишлаши токлп утказгичларнинг у з а р о таъсир 
приннипи (токлари карама-карши йуналган, иккита утказгич 
бир-биридан итарилиши, токлари бир хил йуналишда булса, 
бир-бирига тортилиши)га асосланади. Бундай у з а Р° таъсирни 
галтаклардан биридаги токнинг бошка галтакда хосил булган 
токнинг магнит майдон билан у з аро таъсири, деб хулоса чи­
кариш мумкин.
Электродинамик механизмли асбоблар иккита: икки сек-
цияли кузгалмас / ва кузга­
лувчан 
2
галтакдан иборат. 
Кузгалувчан галтакка ток У, 
иккита спирал пружина 
3
о р ­
кали берилади. Бу ток теска­
ри таъсир курсатувчи момент 
Хосил килиш учун хам хизмат 
Килади. 
Ук;ка стрелка ва ха- 
воли тинчлантиргич хам мах* 
камланган булади (6 10-расм). 
Айлантирувчи момент галтак- 
лардаги токтарнинг 
купайт- 
масига тугри 
пропорционал­
дир. Бундан ташкари, у куз-
6.10- раем. 
галувчан галтак бурилиши би­
120
www.ziyouz.com kutubxonasi


лан 
f алтакларникг нисОатан узгариш 
холатига богликдир 
Айлантирувчи момент кузгалувчан галтак сурилганда у з аро 
индукгивликнинг узгаришига пропорционал холда ифодаланади, 
яъни

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish