А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

=
I
т 
siп и>/ окиб утаётган булса (2.13-раем, 
а ) ,  
у ^олда ток 
^огил кил! ан узгарувчан ма1нит окими 
Ф = 0 m s\ni»t 
нинг 
таъсиридан галтакда доимо узиндукция ЭЮК \ e t ) мавжуд 
булади
e L галгакнинг индуктивлиги ва токнинг узгариш тезлигига 
боглик., яъни
е. = - I -  
(2 19)

d t  
7
(2.19) тенгламанинг унг томони олдидаги минус ишора Ленц 
принципига биноан ёзил 1ан.
Кирхгофнинг иккинчи конунига асосан занжирнинг электр 
мувозанат тенгламаси
а = - е , = L -  
(2.20)

d t .
Демак, занжирга берилган кучланиш исталган ла^зада е L 
ra киймат жихатдан теиг, аммо йуналиши карама-карши.
(2.2 0 ) 
формулага токнинг кийматини кириюак, индуктив 
галтакли занжирдмги кучланишнинг узгаришини ифодаловчи 
тенгликни ^осил циламиз:
а
— а. = е . = L — = (и/,/ c o s
w t  
=

d t
= со/./ m sin (<о/ + 90°) — U m sin (o)t - f 90°). 
(2.21)
Демак, индуктив галтакли занжирдаги кучланиш билан ток 
(графиклари ва векторлари) орасидоги фаза силжиш бурчаги 
ф
= 4-90°, яъни кучланиш токдан фаза буйича 9J° илгари ке-
48
www.ziyouz.com kutubxonasi


ляпти (2.13-раем, б, в). Бу куйидагилар билан тушунтирила- 
ди: 
1. Иалтакдаги узиндукция ЭЮК (еL) исталган лахзада 
токнинг узгариш тезлиги 
(d i / d t ) 
га пропорционал. 2. Шунинг 
учун ток ноль кийматлардан утаётганда унинг узгариш т е з­
лиги энг катга булиб, бунда eL узининг амплитуда кнйматига 
эришади, яъни eL = E m. (2.21) ифодадаги ш/-/,„ = От занжирда­
ги кучланишнинг амплитуда кийматидир. Б \н д ан занжирдаги 
токнинг таъсир этувчи киймати (еки занжир учун Ом кону- 
ни)ни аниклаймиз:
(и/, купайтма индуктив галтакнинг реактив ц а р ш и л и г и  ёки 
индуктив каршилик деб аталиб, X L билан белгиланади. У”лчов 
бирлиги Ом (кОм, MOvi):
Демак, галтакнинг индуктив каршилиги унинг индугтивли- 
гига за узгарувчан токнинг частотасига турри пропорционал­
дир.
Конденсатор уланган у зг ар у вч а н ток з анжири. Узгармас 
ток занжирига уланган конденсатордан жуда киска вакт ичи­
да (секунднинг улушлари давомида), яъни конденсаi орнинг 
зарядланиш жараёни тугаб, сигим кучланиш и с занжирга таш-
каридан берилган кучланиш и га тенглашгунга кадар ток 
утади. Агар кониенсаторни синусоидал кучланиш (u = Umsiruot) 
манбаига уласак, унинг копламалари 
орасидаги зьряд и х ам 
узгарувчан булади (2. 12- раем, а). Заряд q нинг узгариши 
электр зарядларининг силжишига, яъни манбадан утувчи ток­
ка ^оглик- Бунда занжирнинг электр мувозанати холати Кирх- 
гофнлнг иккинчи конунига биноан куйидагича ифодаланади:
Агар q = C - u  эканлигини ва (2.24) формулани хисобга ол- 
сак, конденсатор уланган занжирдаги токнинг узгаришини 
ифодаловчи тенгликни хосил киламиз:
i =
= С — = uCUm cos  sin(o)/ + 90°). 
(2.25)
d
t
d
t
Демак, конденсатор уланган занжирда! и ток кучланишдан фа­
за буйича 90° ёки Tj4 давр илгари келади (2. 14-раем, б, в;.
Синусоидал кучланиш ноль кийматлардан утаёгган ла^за- 
ларда (2.14-раем, б) диэлектрикнинг кутбланиш тезлиги ва 
шу билан занжирдаги силжиш токи \ам максимал булади.
(2 25) даги о) t U m— im ифода конденсаюр уланган занжир­
даги токнинг амилшуда киймати хисобланади. Бундан зан-
(
2
/
22
)
X L = со L — 2тс //..
(2.23)
(2.24)
www.ziyouz.com kutubxonasi


- и = и с 
0
-----
а!
5)
2. 14- раем.
жирдаги токнинг таъсир этувчи киймати (ёки занжир учун 
Ом конунининг ифодаси) топилади:
и т = _ Л _
У 
2
1 /(соС’)
/==

(2
26
)
1 /соС ифода занжирнинг 
с и р и м
(реактив) каршилиги дейилиб, 
Л"с оркали белгиланади. Унинг улчов бирлиги Ом (кОм, МОм).
Х г = — = —1— 
(2.27)

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish