U. U
r
M
l
,
U
l
Uo=U
f - 0
U
l
-Ur
О
2)
2.19- раем.
Бундай занжирнинг тула куввати унинг актив
ц у в в а т и г а
тенг-
лашади, яъни
S = У
=
Р. Демак, резонанс пяйтида си-
гимдаги электр майдони энергияси
индуктивликдаги магнит
майдони энергиясига даврий равишда утиб туради ва, аксинча,
актив каршиликдаги энергия истеъмоли эса манбадан тулди-
риб турилади.
Резонанс х°Дисасини манба кучланишининг частотасини,
индуктивликни ёки конденсаторнинг
сигимини узгартириш
билан юзага келтириш мумкин.
Кучланишлар резонанси ходисасидан радиотехникада кеиг
фойдаланилгани учун,
бундай электр занжири к ет ма - ке т
тебраниш, к онту ра дейилади. Чунки иккала реактив карши
лик частотага боглик:
X = ш
L = 2
r.fL ва
Х с =
1
1
)С
2r. f С .
Агар
L ва
С иараметрлардан бири узгарувчан килиб олин-
са, у холда контурни исталган частотада резонансга созлаш
мумкин. Бу частота
резонанс частотаси. дейилади ва / 0 би
лан белгиланади.
X = Х с шартидан 2
^ f 0L —
2
nf0C
, у хол
да резонанс частотаси / 0 = ------
2 г /
l
C
L ва
С ли контурни кучланиш частотаси резонанс часто-
тасига тенг булган контургн улаганда
контурдаги ток актив
каршилик билан чегараланиб, узининг бошка частоталарга нис
батан юкори кийматига эришади (2. 19-раем,
в).
2.12. Т О К Л А Р Р Е З О Н А НС И
Токлар резонанси ^одисаси
R (g), L, С элементлари узаро
параллел уланган узгарувчан ток занжирида юзага келади
60
www.ziyouz.com kutubxonasi
(2.17- раем,
а). Бунинг учун реактив элементларнинг утказув-
чанликлари
узаро тенг [bL= b c ) булиши керак
У долда занжирдаги ток Ом конунига биноан
/==£/•
g* + {bL —b c )'2 = U - g .
Демак, резонанс пайтида занжирдаги ток актив утказувчанлик
билан чекланиб, узининг минимал кийматига эришади ва к у ч
ланиш билан фаза буйича мос тушади (ср = 0).
З а н ж и р н и н г
резонанс холатига мос вектор диаграмма ва
графиклар 2.20-раем,
а ва
б ларда курсатилган. Улардан к у
ринадики, резонанс пайтида карама-карши фазада булган ре
актив (резонанс) токлар //. ва
1с узаро тенг булиб, бир-бир-
ларини тула компенсациялайди Резонанс шарти
(bi =
bc ) га
кура
U bL — U ' b c %
демак
U = 7
с .
Реактив токлар узаро компенсациялаш ани туфайли зан
жир актив характерга эга булиб, унинг кувват коэффициенти
cos ср = 1 булади.
Резонанс пайтида реактив токлар
II ва
1с занжирдаги
умумий ток / дан
( / = / g -\- /z.-j-/c ) бир канча катта булиши
мумкин. Шунинг учун дам бу ходиса токлар резонанси деб
аталади Мазкур реактив токларнинг катталиги реактив э л е
ментлар утказувчанликлари ^ ва
Ьс нинг актив утказувчан
лик g дан неча марта катталигига боглик. Бу куйидаги н и о
батлардан хам куриниб турибди:
t>i. __
о-ьс
..
*4. _
Ьс
U-g
U-g
g
g
Демак, токлар резонанси актив угказувчанлиги унча катта
булмаган занжирларда содир булиши мумкин. Токлар резо
нанси хам кучланишлар резонанси каби учта усул билан юзага
келгирилиши мумкин.
Токлар резонансига
мосланган контурдаги ток ( / = / g ) ре
зонанс частотада бошка частоталарга нисбатан минимал кий
матга эришади (2.20-раем,
в).
Токлар резонансида манбадан келаётган энергия занжирда
сарф булаётган актив энергиянигина коплаб, занжирни улаш
лахзаси
L ва
С элемецтларида эришилган токлар билан резо
нанс тебранишларни ушлаб туриш учун хизмат килади.
Саноатдаги асосий истеъмолчилар актив-индуктив харак
терга эга булгани учун индуктив реактив кувватни камай-
тириб, тармоцнинг кувват коэрфициентини ошириш мацеадида
истеъмолчига конденсаторлар батареяси уланади. Конденсатор
лар батареясининг
реактив сигим куввати, курилманинг реак
тив индуктив кувватини кисман компенсациялаб, истеъмол
чидан тармокк^ цайтариладиган умумий реактив кувватнинг
миадорини ва таъсирини камайтиришга ёрдам беради, яъни
Q = Q
l
— Q
c
‘
61
www.ziyouz.com kutubxonasi
2.20- раем.
Натижада курилманинг (шунингдек цех ва корхонанинг) к у в
ват коэффициецти ошиб, узатиш симларидаги ток ва линия-
даги кувват иерофи хамда манба тула кувватининг камайтири-
лишига имкон булади.
Do'stlaringiz bilan baham: