А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


В р ежимда иш нукгаси шунд ай танланадики, бунда осо-



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet288/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

В р ежимда иш нукгаси шунд ай танланадики, бунда осо- 
а а ш т а л и к то ка  нол!а тенг булади ( / ко = 0). Кириш з а н жи р и -
га сигнал берилганда чициш з а нжирида н сигнал узгариш дав- 
рининг факат ярмидагица ток утади Чициш токи импульелар
ша кл ид а булиб, а жра т иш бурчаги 0 = булади. В р е ж и м ­
да чизицли булмаган б узилишлар куп булади. Лек ин бу р е ­
жимда каскаднинг ФИК 60 — 70% ни ташкил цилади. Мазкур 
ре ж и м д а , асосан икки тактли катта кувватли ка скадлар иш- 
лайди.
А В  ре ж им и А ва В режимла р оралигидаги режим булиб, 
чикишда катта к у вв аг олиш, шун и нг д ек чизицли булмаган 
бузилишларни камайгириш максадида цулланилади.
Кучайтиргичлар U =  Ю
~ 7
В кучланиш ва / = 10
-14
А ток- 
ларни кучайтира олади Бундай сигналларни кучайтириб бе- 
риш учун битга каскад етарли булмагани учун бир нечта кас-
427
www.ziyouz.com kutubxonasi


15
.
5 2
- р ае м .
кад ишлатилади Улар бир нечта дастлабки кучайтириш кас- 
кади (к аск ад кучланишни кучайтириб берали) ва кувватни к у ­
чайтирувчи чик;иш каскадларидан иборатдир. Каскадлар бир- 
бири билан резистор (резистив 
борланиш),
трансформатор 
(трансформаторли б о рл а ни ш
) , с и р и м
ва резистор (резистив-сигим 
б огла ниш) ва бошка элементлар ё р дамид а уланиши мумкин.
Резистив-сигим борланишли каскадларнинг ишлаши билан 
танишиб чикамиз Бу к а ска дл ар кенг таркалган булиб, микро­
схема шаклида хам ишлаб чикарилади (15.62- р а е м ). К у ч а й ­
тиргич иккига умумий эмиттерли (УЭ) кучайтириш каскади- 
дап иборат. Бу ка скадлар С к онденсатор оркали узаро бог­
ланган. Мазкур конденсатор транзистор 1/Т, нинг коллектор 
з анжирига, транзистор VT.2 нинг база зан жи ри г а уланган. У 
биринчи транзистордан чикаётган сигналнинг узг армас ташкил
этувчисини иккинчи трянзисторга утказмайди. Транзисторлар- 
нинг иш нукталарини R 6 ва R 6 к а рши ли кл а р таъминлаб б е ­
ради. Иш нукталарининг стабиллигини резистор ва конденса- 
торлар (/?_,, С
э1
ва R 3 , Сэ2) таъминлаб беради.
Бир нечта каскадли кучайтиргичнинг кучайтириш к о эффи ­
ц и е н т
>^ар бир каскад 
кучайтириш коэффициентларининг 
купайтмасига тенг:

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish