А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


ч астота а жратувчи кучай тирг ич л а р



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet296/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   292   293   294   295   296   297   298   299   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

ч астота а жратувчи кучай тирг ич л а р дейилади. Бундай ку- 
чайтиргичларнинг юцори ва куйи частоталар нисбати f J f K 
бирга якин, яъни 1,001 дан 1,1 гача булади (15.49- раем, б). Ча с­
тота ажратувчи кучайтиргичлар радиотехника, телевидение, к^п 
каналли алока системаларида кенг цулланилааи.
Манбадан таркаладиган э ле ктр сигналлар (товуш, видео- 
импул слар) частотасига созланган частота а жратув чи к уч ай ­
тиргич факат шу частотадаги сигналнигина кучайтириб б е р а -
ди. Юцорида куриб чицилган схемамиз товуш ва саноаг час- 
тоталарида ишлайди ва частота ажратиш учун унинг R C  зан-
D
жири параметрлари R x = R 2 = R, R 5 = — , Ct = С
2
=*С ва С3 —
= -
2
С шартларни каноатлантириши керак.
Юкори частотали ажратув чи кучайтиргичларда оддий к у ­
чайтиргичнинг кол л ек то р занжирига LC контур уланади. LC
к онтур резонанс режимид а ишлайди. 
/ 0
= -----^ г
частотада
2я 
Y L C
кучайтиргичнинг к учайтириш коэффициенти максимал киймат- 
га эга булади.
15 11 ЭЛЕКТРОН ГЕНЕРАТОРЛАР
Электрон генераторлар узгармас кучланиш (ток) манбаидан 
фойдаланиб, маълум частота ва шак^даги электр тебраниш- 
ларни з^осил килади. Улар радио аппаратлар, улчов техника- 
си, автоматика курилмалари ва ЭХМ л ард а кенг кулланилади 
ва тебранишлар шаклига, частотаси ва уйготиш т уриг а караб 
бир неча хилга булинади.
Электрон г енераторлар мусбат тескари богланишли к у ч а й ­
тиргичлар асосида курилади. Мусбат тескари богланиш бе- 
рилган частотада схеманинг уз-узидан уйготилишини таъмин- 
лайди. Бундай схемаларда уз-узидан уйготиш юзага келиши 
учун икки шарт бажарилиши керак. 
Биринчидан, ку ча й т ир ­
гичнинг кучайтириш коэффициенти ва тескари богланиш к о ­
эффициенти модулларининг узаро купайтмаси бирдан катта 
булиши керак, яъни J ЛГ | • I Р i > 1 - 
Иккинчидан, кучайтиргич 
ва тескари богланиш занжиридан киритилган фазовий с ил жи ш 
бурчакларнинг йигиндиси 
2
тс га каррали булиши керак, яъни 
?к + Ттб ^
27
С/
2
. Шу нд а кучайтиргичнинг чикишидаги кучланиш 
мусбат тескари богланиш занжири оркали киришига берила­
ди. Киришдаги кучланиш билан цушилиб, янада кучаяди. Ми- 
сол учун LC типдаги синусоидал кучланишлар генераторининг 
ишлашини куриб чи^амиз ( 1 5 . 6 1- раем). ТеОраниш контурида

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   292   293   294   295   296   297   298   299   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish