11. 3- раем.
(11.1) ни
эътиборга олиб, куйидагнни досил циламиз.
s ™ , “ 2 — W
(1 1 .3 )
«S'xecK нинг ортиши ротор токининг частотаси х амда рот ор
чулгамининг и ндуктив ка ршилиги ортишига сабаб булади, на-
т и ж а л а
М 7
момент к а ма я ди .
„Тугри" ва „тескари" майдонлар таъсири натижасида
д о
сил булган умумий айлантирувчи моментнинг киймати уИ, ва
М 2
моментларнинг алгебраик
йигиндисига тенг булиб, й у н а ли
ши киймати катта момент йуналиши буйича булади. 11.3-расм-
да „ гугри" майдон (2- эгри чизик) ва бир фазали двигателнинг
(3
- эгри чизик) механик характеристикалари курсатилган Бир
фазали асинхрон д вигателнинг м е хан ик характеристикаси (3-
эгри чизик)дан
кхринадики, ротор ташки куч таъсирида (кул
билан айлантирганда) бирламчи тезланиш олиб, шу куч йуна-
лиши буйича ма ъл ум катталикдаги
момент досил килиб айла-
на бошлайди, яъни роторнинг айланиш йуналиши ташки куч
йуналиши билан аникланади.
Бир фазали двиг ателнинг механик характеристикаси б у й и
ча куйидаги х у ло са л ар н и айгиш мумкин:
— бир фазали д вигатель ишга т ушириш моментига эга эмас;
— „тескари" майдоннинг тормозловчи моменти туфайли
двигателнинг салт ишлаш тезлиги уч
фазали двигателнинг салт
и шл аш тезлигидан кичик;
264
www.ziyouz.com kutubxonasi
i 1.4- р а е м
—
бир фазали двигателнинг юкланиш кобилияти ва ФИК
нисбатан кичик.
Статорининг ички сиртидан тулии;
фойдаланилмагани учун
бир фазали двигателнинг куввати бир хил
улчамли
уч ф а
зали двигатель кУвв атининг тахминан 2/3 кисмига тенг б ула
ди. Чунки бир фазали двигатель ишга туши ри ш моментига
эга эмас, яъни уни ишга тушириш учун махсус курилма к е
рак булади. Бир фазали двигателлар статор пазларининг
1/3
Кисмига жойлаштирилган ва иш чулгами билан
90°
бурчак
хосил килган ишга ту шир иш чулгами билан жи^озланади.
Дви г ат ел д а айлантирувчи момент хосил килиш учун чулгам-
лар фазод а узаро 90° га силжиган булиши билан бирга, чул-
гамла рда н утадиган токлар хам вакт буйича шу б урча кка сил
жиган булиши керак. Бундай с ил жи шн и таъминлаш учун и ш
га тушириш чулгамига кетма*кет та рз д а фаза с и лжиг увчи
э ле ментлар улаш тавсия этилади. Маеалан, сигим
С
уланади.
1 1 . 4 - раемда ишга тушириш чулгами
бир фазали двигатель
схемаси ва токларнинг вектор диаграммаси курсатилган. Иш
ва ишга тушириш чу лг а мл ари манбага уланганда двиг ате лда а й
ланувчи магнит майдони хосил б улади ва д вигателнинг ишга
тушишини таъминлайдиган айлантирувчи момент роторга т а ъ
сир эта бошлайди. Ротор ма ъл ум тезланишга э ришгандан сунг
ишга туши ри ш чулгами узиб куйилади ва двигатель бир ф а
зали двигатель каби ишлайди.
Хозирги пайтда саноатда ишлаб чикарилаётган бир фазали
двигателларда „ишга т у ш и р и ш 14 чулгами ва конденсаторни иш
жараёнида хам манбадан узмаслик мумкин. Бундай д в и г ат е л
ла р конденсаторли двигателлар деб аталади (11.5- раем). Б у н
дай двигателларда х ар бир чулгам
статорнинг ички сиртидаги
пазларнинг ярмисини эгаллайди ва иш чулгами хисобланади.
Чул г а м уклари фа з од а 90° га силжиган булади. И ш сигими
Do'stlaringiz bilan baham: