А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet173/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

кУЗРалмас 
рото­
ри мустакил равишда айлана олмайди. Бу эса бир фазали 
асинхрон д в и г ат ел ни н г асосий камчиликларидан ^исобланади.
Б у нд а двигателни ишга туши ри ш у чу н кушимча курилма та- 
лаб килинади.
Бир фаза ли асинхрон двигателнинг механик характеристи- 
касини к у р ишд а, курилаётган иккита „уч ф а з а л и “ д ви г ат е л ­
ларнинг механик хара ктеристикаларидан фойдаланилади.
Айланиш йуналиши роторнинг тахмин килинаётган айланиш 
йуналиши билан мос тушга н магнит майдони „т уг ри “, карама- 
ка рши йуналганини эса „тескари“ деб ^исоблаймиз. У *о лд а
Ф т у г ри магнит окимига нисбатан роторнинг сирпаниши
5 . =
туг
О T^F
О туг
Д е ма к , двигатель т ез ла шган сари сирпаниш камаяди, момент 
М
эса маълум кийматгача ошади.
Тескари магнит окимига нисбатан 
роторнинг сирпаниши
эса
теск
+ п 
п(}+ п
 
« , 
п
П
О
1
+
По
( 11.2)
11.2- раем.
263
www.ziyouz.com kutubxonasi


11. 3- раем.
(11.1) ни эътиборга олиб, куйидагнни досил циламиз.
s ™ , “ 2 — W
 
(1 1 .3 )
«S'xecK нинг ортиши ротор токининг частотаси х амда рот ор
чулгамининг и ндуктив ка ршилиги ортишига сабаб булади, на- 
т и ж а л а
М 7
момент к а ма я ди .
„Тугри" ва „тескари" майдонлар таъсири натижасида 
д о ­
сил булган умумий айлантирувчи моментнинг киймати уИ, ва 
М 2
моментларнинг алгебраик йигиндисига тенг булиб, й у н а ли ­
ши киймати катта момент йуналиши буйича булади. 11.3-расм- 
да „ гугри" майдон (2- эгри чизик) ва бир фазали двигателнинг 
(3
- эгри чизик) механик характеристикалари курсатилган Бир 
фазали асинхрон д вигателнинг м е хан ик характеристикаси (3- 
эгри чизик)дан 
кхринадики, ротор ташки куч таъсирида (кул 
билан айлантирганда) бирламчи тезланиш олиб, шу куч йуна- 
лиши буйича ма ъл ум катталикдаги момент досил килиб айла- 
на бошлайди, яъни роторнинг айланиш йуналиши ташки куч 
йуналиши билан аникланади.
Бир фазали двиг ателнинг механик характеристикаси б у й и ­
ча куйидаги х у ло са л ар н и айгиш мумкин:
— бир фазали д вигатель ишга т ушириш моментига эга эмас;
— „тескари" майдоннинг тормозловчи моменти туфайли 
двигателнинг салт ишлаш тезлиги уч фазали двигателнинг салт 
и шл аш тезлигидан кичик;
264
www.ziyouz.com kutubxonasi


i 1.4- р а е м
— 
бир фазали двигателнинг юкланиш кобилияти ва ФИК 
нисбатан кичик.
Статорининг ички сиртидан тулии; фойдаланилмагани учун 
бир фазали двигателнинг куввати бир хил 
улчамли 
уч ф а ­
зали двигатель кУвв атининг тахминан 2/3 кисмига тенг б ула­
ди. Чунки бир фазали двигатель ишга туши ри ш моментига 
эга эмас, яъни уни ишга тушириш учун махсус курилма к е ­
рак булади. Бир фазали двигателлар статор пазларининг 
1/3 
Кисмига жойлаштирилган ва иш чулгами билан 
90° бурчак 
хосил килган ишга ту шир иш чулгами билан жи^озланади.
Дви г ат ел д а айлантирувчи момент хосил килиш учун чулгам- 
лар фазод а узаро 90° га силжиган булиши билан бирга, чул- 
гамла рда н утадиган токлар хам вакт буйича шу б урча кка сил­
жиган булиши керак. Бундай с ил жи шн и таъминлаш учун и ш ­
га тушириш чулгамига кетма*кет та рз д а фаза с и лжиг увчи 
э ле ментлар улаш тавсия этилади. Маеалан, сигим 
С
уланади. 
1 1 . 4 - раемда ишга тушириш чулгами бир фазали двигатель 
схемаси ва токларнинг вектор диаграммаси курсатилган. Иш 
ва ишга тушириш чу лг а мл ари манбага уланганда двиг ате лда а й­
ланувчи магнит майдони хосил б улади ва д вигателнинг ишга 
тушишини таъминлайдиган айлантирувчи момент роторга т а ъ ­
сир эта бошлайди. Ротор ма ъл ум тезланишга э ришгандан сунг 
ишга туши ри ш чулгами узиб куйилади ва двигатель бир ф а ­
зали двигатель каби ишлайди.
Хозирги пайтда саноатда ишлаб чикарилаётган бир фазали 
двигателларда „ишга т у ш и р и ш 14 чулгами ва конденсаторни иш 
жараёнида хам манбадан узмаслик мумкин. Бундай д в и г ат е л ­
ла р конденсаторли двигателлар деб аталади (11.5- раем). Б у н ­
дай двигателларда х ар бир чулгам статорнинг ички сиртидаги 
пазларнинг ярмисини эгаллайди ва иш чулгами хисобланади. 
Чул г а м уклари фа з од а 90° га силжиган булади. И ш сигими

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish