А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


кийматига  Ут — / „ cos ф == 1 да э ришилади. / - х а р а к т е р и с т и к а машинанинг



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet163/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

кийматига 
Ут — / „
cos ф == 1 да э ришилади. / - х а р а к т е р и с т и к а
машинанинг 
салт 
ишлаш режими 
учун 
( иерофлар хисобга олинмаган) 2- харак-
251
www.ziyouz.com kutubxonasi


теристика эса двигатель вал и да маълум микдордаги м е х ан ик 
нагрузка Р
б у л г а н д а г и р ежим учун курилган. У ш бу коорди- 
наталар системасидаги эгри чизик 
2
га тугри к е лув ч и у з г а р ­
мас н аг ру з ка да к у в ва т коэфф, циентининг уйг отиш токига 
6
o f

ликлиг и cos <р= / ( / у) хам акс эттирилган (эгри чизик 
3).
10.9. СИНХРОН Д В И Г А Т Е Л Н И Н Г ИШ Х А Р А К Т Е Р И С Т И К А М  
ВА АСОСИИ СОЛИШТ ИР МА КУРСАТКИЧЛАРИ
Синхрон двиг ателнинг ишини б ах ол а ш д а унинг иш 
харак- 
т е ри с т и ка л а ри да н фойда л анил ади. Улар мос р а в и шд а
тезлик  
я, айлантирувчи момент ка бу л килади.
Уйгогиш т ок и н и
Г
кийматгача оширамиз.
Бу кийматга 
Э Ю К нинг 
Ь"0
микдори тугри келади. Вектор диаграммадан 
к у р ин а д ик и, д в и га т е ль кабул килаётган т о к
/"
энг кичик кий- 
мат / а гача камаяди ва фазаси б уйича тармок к учл анишининг
фазаси билан бир хил ( ср'' = О, cos с р = 1) булади. Бу р е ж и м д а
д виг атель актив н а г ру з к а каби ишлайди, чунки т а р мо кд ан фа­
кат актив к ув в ат кабул килади.
Уйготиш токини / " кийматгача оширамиз. Б ун да Э Ю К
Е0 
га тенг б у л а д и . Тармокдан ка бу л килинаётган ток 
/ ”
янада 
к у п а я д и , шу билан бирга т а р м о к куч л анишидан 
ъ"'
б урча кка 
илг а рил а б кетади (cos 
< 1 — сигим ха р а кт е рд а ) . Б у н да д в и ­
г атель ута уйгонган р е ж и м д а ишлаб, тармок учун а к тив -с и­
ги м 
нагрузка
вазифасини утайди ва ортикча реактив кувват- 
ни тармокка беради. Бу р е ж и м д а двигателни ташки к а рши ли к 
туфайл и заря дла на ётг ан конденсатор, деб караш мумкин.
Синхрон д в и г а
1
елнинг мазкур учта иш р е ж и м ид а н к у р и н а ­
дики, уйготиш токини у згартириш билан фа к атг и на к а бу л ки­
лаётган ток эмас, балки д вигателнинг 
кувват коэ ффи ци е н т и
хам узгаради. Бундан шундай хулоса келиб чикади: а г а р д в и ­
гатель ал охида э ле ктр тармог иг а уланган булс а у х ол да у й г о ­
тиш токини cos ср = 1 д аг ид е к килиш максадга мувофикдир.
Агар у умумий э ле ктр тармогига уланган булса ва асинхрон 
д ви га т е лл а р билан М, кувват коэффициенти cos ф ва ФИК 
ц 
нинг д виг атель валидаги кувваг 
Р.г
га боглик булг а н эгри чи- 
зиклардир. Бун да тармок кучланиши 
U
унинг частотаси 
г
ва 
уйг отиш токи / v ларнинг кийматлари узгармасдир.
п 
т
Д в и г а т е л ь роторининг аиланиш тезлиги я = —
ма ши на­
нинг хамма иш р еж и м л а ри д а м ут ла к о узгармас колади. Д в и ­
гателнинг ме ханик х арактеристикаси, яъни т езликнинг ю кл а­
ниш моментига богликлиги 
n 2= f ( M )
[ёки 
п 2= t (Р^)]
абсцис­
са укига 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish