А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


 0 7 . С И Н Х Р О Н М А Ш И Н А Н И Н Г Д В И Г А Т Е Л Ь



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet160/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

1 0 7 .
С И Н Х Р О Н М А Ш И Н А Н И Н Г Д В И Г А Т Е Л Ь  
Р Е Ж И М Д А И Ш Л А Ш И . Д В И Г А Т Е Л Н И А С И Н Х Р О Н К И Л И Б  
И ШГ А Т У Ш И Р И Ш
Та р мо к оилан пар а л ле л ишлаётган генераторни д вигат ель 
р еж им иг а утка зиш 
1
0.5- § да к у р иб чикилган эди. Аммо амал- 
д а электр ста нц и ял ард а г енэраторни двигатель р е ж им иг а б у н ­
дай у т казиш ж у д а кам учрайди. Шунинг учун бу е рд а факат 
д в и га т ел ь режимида ишловчи синхрон машинани ишга т у ш и ­
риш масалалари курилади.
Ж у д а катта кув в атл и синхрон двигателни э ле ктр тармоги- 
га турридан- турри улаб ишга тушириш мумкин эмас. Чунки,
агар двигателни т а р м о к д а уланган л а х з а д а роторнинг уйро- 
тиш токи н о л г а тенг булмаса, у ^о лд а статорнинг айланувчи 
магнит майдони в а , р от ор ни нг кузгалмас магнит майдони ора- 
сида момент в у жу д г а келади ва у роторни ма ъл ум томонга 
буришга харакат килади. Тармок у з г ар у в ч а н токининг ярим 
лавридан к-йин статор майдони битта кутб була г иг а бурила- 
ди ва статор майдонининг кутблари у з а р о у Р нини алмашти- 
ради. Шу вакт дав омида эса, ротор механик инерция кучи 
т уфа й л и хатто жойидан кузг ал о лма йд и 
хам, чунки токнинг 
ярим даври 0,01 с ни т ашки л килади. Яна ярим д ав р да н к е й ­
ин эса статор ва ротор орасида роторни тес кари томонга б у ­
ришга ^ара кат килувчи момент в у ж у д г а ке ла ди ва н а т и ж а д а
ротор яна жойидан кузгалмайди. Двиг ат е ль эса бошланг ич 
юргизиш ишга т у ш и ри ш моментига эга булмайди. Д е м а к ,
синхрон двигателни ишга т у ш и р и ш учун унинг роторини 
с и н х р о н
тезликка якин ёки унг а тенг т ез ли кк а ча айлантириш 
керак. Буни куввати унча катта булмаган махсус айлантирув- 
чи 
лв иг ате ль
ё р д а м и д а
амалга оши р и ш мумкин. Хозирги вакт­
да бундай ёрдамчи двигателлар ишлатилмайди, ч унк и улар 
курилманинг нархини кимма тлаштиради ва синхрон д в и г а т е л ­
л а р н и н г кУл л а н и л и ш и н и
чеклайди. Х 03ИР куп ^ о л л а р д а с и н х ­
рон двигателни асинхрон д виг атель каби ишга ту ши ри ш усу- 
ли кулланади. Бунинг уч ун роторнинг кутб у ч ли кл ар иг а ут- 
казг ичли ст е рже н ла р жойл аштирил ади ва ул арнинг учла ри 
х а л к а л а р билан туташтирилади. На тижад а х у дди асинхрон 
дви га т е лл а рд а ги каби киска туташтирилган чулгам в у жу д г а
келади.- Баъзи синхрон д ви гате л ла рда ма хсус киска т у т а ш т и ­
р и л г а н чулгам булмайди,
у н и н г
вазифасини эса улкан ротор 
уза г 
и у
т ай д
и
Синхрон двигателни асинхрон та р з д а ишга туши р и ш 10.19- 
расмда курсатилган. Статорни манбага ул ашд ан олдин р о т о р ­
нинг уйготиш чулгами 
к а й т а
улагич 31- t ор ка ли 
г,и
каршилик- 
ка ул ан ад и (Г1- 1 ни И. т. ^олатга ку я ми з ). Ш у нт
к а Р ш и л и г и
www.ziyouz.com kutubxonasi


10.!9- раем.
г ш ротор ч у лг ам и ни нг актив каршилигидан 10-f-15 марта кат­
та булади. Сунгра статор чулгами уч фазали узгарувчан ток 
манбаига уланади ва унда айланувчан магнит майдони юзага 
келади. Ма з ку р майдоннинг магниг куч чизиклари роторнинг 
циска туташган чулкамини кесиб утади ва унда ЭЮК индук- 
циялайди. Ротор токининг стагор магнит майдони билан узаро 
таъсири натижасида айлантириш моменти в у ж у д г а келади ва 
у двигателни синхрон тезл и к /г, дан бироз кичик тезлик 
п2 
гача айлантиради. Сунг ра роторнинг уйготувчи чулгами цайта 
улагич П- 1 ёрдамида каршилик г ш дан узиб, уйготгичга у л а ­
нади ( П - 1 ни „ И “ холатга 
к у я м и з
) .
Бунда роторнинг у з г а р ­
мас магнит майдони статорнинг айланувчи магнит майдони 
билан узаро таъсир этиши натижасида в у ж у д г а келган 
мо­
мент двигателни синхронлашга интилади. На тижад а двигатель 
рогори статор магниг майдони билан синхрон айлана б о ш л а й ­
ди 
(п2 = П])-
Ишга ту ши ри ш вацтида ротор уйготиш чулгамининг к а р­
шилик г ш га уланиши чулгам изоляциясини шикастланишдан 
сацлайди, чунки уланмаган чулгамда айланувчи майдон ж у д а
катта ЭЮК индукциялаши мумкин. Иккинчи томондан, чул- 
гамни киска туташтириш хам максадга мувофик эмас, чунки 
бунда роторни секинлагувчи ж у д а катта бир фазали ток в у ­
ж уд га келади.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish