А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


н и т окими ^осил килган электромагнит куч оркали уз а к ка тортилиб турадн. Бошкариш чулгамининг токи узилганда магнит майдон о к и ­



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

н и т
окими ^осил килган электромагнит куч оркали уз а к ка
тортилиб турадн.
Бошкариш чулгамининг токи узилганда магнит майдон о к и ­
ми камаяди 
ва 
пружина 

таъсири о сг и д а
якорь 
чекка унг 
^одатга сурилади. Натижада 
якорга 
мах;камланган к у зг а л у в ­
чан контакт кузгалмас кснтаитдан аж ралади.
293
www.ziyouz.com kutubxonasi


Саноатда тугри йулли куз г ал у вч ан сисгемали магнит ишга 
туширг ичларнинг ПМЕ тури ва унинг урнини эгаллаётган ПМЛ 
тури кенг и шлатилмокда.
ПМ Л турдаги магнитли ишга т уши рг ичл а р ротори киска 
туташт ирилган уч фазали асинхрон д вигателларни масофадан 
туриб т уг ри да н- туг ри э ле ктр тармокка у л а ш билан ишга т у ­
шириш ва тух татиш учун хизмат килади. Бу магнитли ишг а 
туши рг ич л ар двигателни р у хса т этилмаган давомли ута юкла- 
нишдан ва фазалардан бири узилганда в у ж у д г а к е лув ч и ток- 
лар ган иссиклик релеси ё рд ам ид а ^имоя килади. 
И ш га ту-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ширг ичлар магнит утказгичларинннг номинал кучланиш 380 В 
ва ток 10 — 63 А га м у л жа лл а б ясалган хили III- симон турли 
тугри йулли системага эга, 80 — 200 А токка мулжалланган 
хиллари эса П - с и м он турда булади.
Уртача кувватли (17—75 кВт) асинхрон двигателларни но­
минал 380—500 В куч л ан ишда б о шкариш МАЕ серияли ма г­
нит юритгич ё р д амид а амалга оширилади. У бурилувчн тур- 
д аги к у з г а лу в ч а н системага эга (12 1 0 - раем). Юритгич металл 
асос / га эга. Кузгалмас контактлар 
2
изоляцион камера 
10 
ичига, куприк турдаг и кузг а лув ч ан контактлар 
9
эса к уз га ­
лув чан якорь 
6
га жойлаштирилган. Контактлар контакт пру- 
жиналар 
8
оркали босилади. Кузгалмас магнит утказгич 4 ч у л ­
гам 
5
билан амортизацияловчи п ружина ла р 
3
га урнатилган. 
Юритгичнинг к у зг алу в ч ан систсмаси узининг массаси ва пру­
жина 7 ^исобига ажратилган холатга кайгади. Якорь титраши- 
нинf олдини олиш учун электромагнит кутбига киска т у т а ш ­
тирилган у рам урнатилади. Двигателларни ута юкланишдан 
Химоя килиш учун юритгичларга урнатилган иссиклик реле- 
лари 
11
дан фойдаланилади.
А в т о м а т ик ^ а в о у з г и ч . Автоматик узгич (автомат) электр 
зан жи рл арн и ва э ле ктр ж и ^ оз л а рн и улаш ва узиш учун х а м ­
да уларни киска туташишла рда н ва ута юкланишлардан химоя 
килиш у ч ун ишлатилади ( 1 2. 1 1 -раем). Хозирги электр курил- 
маларда А3100 серияли (600 А гача) автоматик узгичлардан 
фойдаланилади. Улар секин-аста янги сериялар (А3700 ва АЕ- 
2000) билан ал маштирилмокда. А3700 серияли узгичлар 40 дан 
630 А гача булган номинал токлар учун мулжа лла нг а н. Улар 
4000 дан 6300 А гача опий таъсир этувчи максимал токка мул ­
жалланган электромагнитли максимал ток а жратгичларг а 
эга.
Автоматик ха во узгичнинг принципиал схемаси 1 2 . 1 1 - раем­
да курсатилган. Автоматик хаво уз ги чл ар д а ёйни сундириш 
учун махсус мухит ишлатилмайди, у хавода учирилади.
Кутблар сон.чга кура автоматик хаво узгичлар бир, икки ва 
уч кутбли булади. Кузатиладиган катталик (ток куч и , ку ч л аниш 
ва иссиклик микдори)нинг белгиланган кийматдан ортиш л а^-
засидан бошлаб контактларнинг аж р ал иш лахзасигача булган 
вактга кура, яъни ишлаб кетиш вакти / и га кура автоматлар 
куйидагиларга булинади: нормал автоматлар 
(t„
=
0,02
— 0,1 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish