А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet198/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

К и л и б
ясалади
А в т о м а т н и н г ё й с у н д и р у в ч и
т у з и л м а с и
авто- 
матни учирганда хосил буладиган ёйни сундириш уч ун хиз- 
маг килади. Автоматларда пулат пластинкали ёй сундирувчи 
тузил мал ао кенг кулланилади.
А в т о м а т н и н г ю р и т м а с и бевосита кул билан ёки ма- 
софадан бошка рил ув чи булиши мумкин. Кул билан б оищарил- 
ганда занжирни ул аш даста 
И
ни бураш билан амалга оши- 
рилади. Масофадан бо шка рил г ан д а э лектромагнит 
10
ёрдами­
да юритмага т а ъ с и р килинади.
Э р к и н
а ж р а т и ш
м е х а н и з м и 
автоматни исталган 
вацтда учиришни таъминлайди, шунинг дек, улаш жараёни да 
х;ам учиришни (агар у лозим булса) амалга оширади. У таянч- 
га шарнирли тарзда богланган ричаг 
12
дан иборат. Ав то ма ­
тик узгичнинг принципиал схемаси (12.11- р а ем ) да автомат 
узилган ^олатда турибди, чунки асосий контактлар 
3
ва 
4
а ж -
рагилган ва коммутация токи узувчи 
онтактлар 
1
нинг па­
рал л ел з анжир и оркали Утмокда. 
Бундай констр ук цияда ёй 
асосий контактларда в у жу д га келмайди ва улар куймайди. 
Узувчи (ёй сундирувчи) контактлар бош контактлар 
3 ва 4
дан 
етарли масофага у з о к л ашг ан да ажралади. Ток з а i жирининг 
у зил иши натижасида электр ёйи хосил булади. У ёй с у н ди ­
рувчи камерада сундирилади. Конта ктлао 
'-’хши туташиши
учун узвий ва асосий контактлар п ружи на ла р 2 билан 
т аъ -
минланган Автоматни улаш уч ун да^та 
11
ни босиш ёки э ле кт ­
ромагнит 
10
га кучланиш бернш кера . Ула шд а харакат л а с ­
та 
11
ёки э лектромагнит 
10
дан ричаглар 
12
ёрдамида асосий 
торту вчи деталь (ричаг) 5 га узатилади. Б у 
ричаг аввал ёй 
сунд ир ув ч и / ни, сунгра эса асосий контактлар 
3
ва 
4
ни 
ту- 
таштиради. Бунда узувчи пружина 
13
чузилади ва бутун сис­
тема илгак 6 да илиниб туради.
А ж р а т к и ч л а р э лектромаг нит ёки биметалли механизм- 
лар булиб, электр з анжирининг берилган параметрларини на- 
зорат килади ва мазкур параметрлар (ток, кучланиш ва ис­
сиклик) белгиланган кийматларидан ошиб кетганда автомагни 
учиради. Ушбу автомат электр жи^озларни киска туташувд ан ,
ута юкланишдан ва минимал кучланишдан химоя килади. Кис­
ка туташув токи максимал ажраткич галтаги 
8
дан утганда 
унинг электромагнит кучи кузг а лувчан узакли галтакка т а ъ ­
сир килади ва илгак 6 ни чикариб юборади.
Минимал кучланишни ажраткич тармок куч ла н иш и берила- 
диган галтаы 
9
га ва пружина г а эга. Тармок кучланиши н о ­
минал булганда ул арн и нг кучлари мув озанатла шади ва соле* 
ноиднинг штоги авгоматни учириш (узиш) га таъсир килмай- 
ди. Тармоц кучланиши номиналдан пасайганда ку зга лув ч ан
297
www.ziyouz.com kutubxonasi


узак ^осил цилаётган куч етарли булмайди ва унинг штоги 
п ружи на т аъ си р ид а илгак 6 ни чикариб юборади. Автоматни 
масофадан кнопка 
SQ
ёрд амид а учириш учун мустакил а ж р а т ­
к и ч
галтаги 14 к улланиши мумкин.
Биметалли (иссиклик) ажр аткич
15
иссикликни электр тар- 
могига шун т
16
оркали уланган киздирувчи элемент / 7 д ак 
олади. Чпзпкли кенгайиш коэффициенти турлича булган и к ­
кита металл (биметалл) дан ташкил топган пластинка кизиган- 
да эгилади. Бунда мазкур пластинканинг штоги илгак 
6
ни 
чицариб юборади. Иссиклик а ж р а т к и ч ёрдамида истеъмолчи- 
лар ута юкланишдан ^имоя килинади. 
Иш л а б кетиш вакти 
ута юкл ан и ш токига боглик, яъни ток канча катта булса, би­
металл пластинка шунча тез кизийди ва занжирни узиш шун- 
ча тезрок амалга оша ди . Иссиклик инерцияси катта булганли- 
ги учун иссиклик а ж р ат к и ч ла р электр двигателларни ишга ту- 
ширувчи токларнинг таъсирини с е зма й д и.
Баъзи автомаглар фак ат эле ктро ма гнит ёки иссиклик аж- 
раткичга эга булиши мумкин.
Куч занжирларини коммутацияловчи ( уз иб-уловчи) эле кт-
ромагнитли аппаратлар — контакторлар, магнитли ишга т ушир- 
гичлар ва бошка шунга ух ша ш элементларнинг энг му.^им кам- 
чилиги улардаги 
контактлар ишончлилигининг пастлигидир. 
Катта токларнинг коммутацияси контак тлар орасида ёйнинг в у ­
жу д г а келиши билан богланган. Бу эса уларнинг к и зишиг а,
эришига ва натижада коммутацияловчи аппаратларнинг ишдан 
чикишига олиб келади. Куч з ан жи рл ар и тез- тез ул аб - узи б ту- 
риладиган курнлмаларда коммутацияловчи аппаратлар контакт-

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish