А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


 6. С И Н Х Р О Н М И К Р О М А Ш И Н А Л А Р



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

11. 6. С И Н Х Р О Н М И К Р О М А Ш И Н А Л А Р
Автоматика ку р и л ма л ар ид а асинхрон микрома шина лар би­
л ан бир каторда синхрон ми кр о ма ши на ла р хам кенг цуллани- 
л ад и. Эл ек т р соатлар, лента айл ант ир увч н механизмлар, узи- 
ё з а р з сбоблар, магнитофон, рад ио ап па ра т л ар каби турли ме- 
х ан из м л ар да синхрон ми к р ома ши на ла р г а хос булган айланиш 
тез ли г ини н г у з га р ма с л ик ху су сия тид а н фойдаланилади. С и н ­
хрон микрома шина ларнинг айланиш тезлиги 
(п
= п 0) 
манба 
частотаси билан мус тахка м бог лангандир. Синхрон микрома­
шиналарнинг куввати ваттнииг бир неча у л у ш и д а н то бир н е ­
ча юз ваттгача б у л а ди . Улар к уй и да ги т у рл ар га булинади:
р еа кти в двиг ате л ла р; гистере зис ли д виг ателлар; кадамли ёки 
и м п у л ь с л и д в и г ат е лла р,
Хар бир д виг ате л нинг хусусиятини а л о х и да кури б утамиз.
Р е а к т и в с и н х р о н двигателлар. 
С таторида уч фаза ли ёки 
б ир фазали ч улг а м булиб. аник намоён кутбли роторида эса 
у й го т иш чулгами булмаган электр машинаси реактив с инхрон 
д в и га т ел ь дей ил а ди Аввал куриб ути/ пан синхрон двигател- 
л ард а н фа р к ли р ав и шд а реактив микрома шина л арни уйготиш
27 8
www.ziyouz.com kutubxonasi


ротор чулгами оркали эмас, б а л ­
ки статор чулгами оркали утувчи 
токнинг реактив ташкил этувчи- 
си ёрдамида амалга оширилади.
Токнинг реактив ташкил этувчи- 
си двигателни уй г отувч и буйла- 
ма магнит окимини хосил к и л а ­
ди. Бундай двиг ате л ла рда айлан- 
тирувчи момент буйлама ва кун- 
даланг у кл ар буйича магнит ут- 
казувчанликнинг турлича були- 
ши хисобига ^осил булади.
Двигателнинг 
статори айла- 
нувчи 
магнит майдони 
хосил
ки л иши учун конденсаторни бир фазали чулгамга улаш мум­
кин ( 11. 17 - раем). Сигимнинг кийматини тугри танлаб, симмет- 
рик уч фазали токлар системасини хосил килиш мумкин.
Синхрон микр од в иг а тел л арн ин г ротори турли конструктив 
ижрога эга булиши мумкин. Махсус шаклга эга булган ва пу­
лат яи рокч ал ард ан йигилган ротор энг куп таркалган (11.19- 
расм, 
а).
Двиг ате лни ишга т у ш и р и ш уч ун роторга „олмахон 
халкали" киска туташтирилган чулгам жой л а шт ири л г ан б у л а ­
ди. Б ул и мл а рг а (секцияларга) булинган ротор алюминий ёки 
бошца номагнит материаллардан ясалган булиб, пулат тасма- 
лар урнатилган б ула ди . Кунд ал а нг ва буйлама у кл ар буйича 
магнит к а р ши ли кл ар орасидаги фаркни купайтириш учун ро­
тор овалсимон пазли килиб тайёрланади ( 1 1 . 1 8 - раем, 
б).
Д в и ­
г ателнинг иш жараёнини икки кутбли уч фазали статор чул- 
гами мисолида куриб чикиш мумкин (11. 19 - раем, 
а).
Статор 
токи буйлама 
ук 
б уйлаб йуналган МЮК 
(F)
хосил килади. 
Статорнинг айланма магнит майдони эса роторда уюрма ток- 
ларни индукциялайди.
Д в и г а т е ль асинхрон тарзда ишга туширилгандан сунг ро- 
торнинг тезлиги синхрон тезл икк а якинлашади, статор МЮК 
га нисбатан маълум холатини саклаган холда, магнит майдо- 
нига илакишиб айлана бошлайди. Агар ротор юкланиш мо- 
менти билан юкланса, у секинлаша бошлайди. На т иж а д а 0
279
www.ziyouz.com kutubxonasi


о
б у р ч а к пайдо б улади ва статорнинг магнит майдон куч чизик;- 
лари роторни айланиш й уналиши буйлаб торта (илакишт ира) 
бошлайди (11.19* раем, 
б).
Юк ла ниш моменти билан мувоза- 
н атл ашув ч и элёктрмагнит момент пайдо була ди. Ротор укид а-
ги юкланишнинг ошиши 0 б урча книнг ортишига сабаб б у л а ­
ди, На тиж а д а электромагнит моменти ортади. Маз к ур момент- 
нинг киймати кучланишнинг квадрат иг а, реактив ц а рш и л ик -
нинг фаркига ва sin 2 0 га пропорц и о на л б у л а ди . Агар тармок 
к уч ла н иш и узгармас булса, 0 = 45° да мо ме нт максимал кий- 
матга эга булади. Т у зи л ишин и нг соддалиги, ишлаш ж а р а ё н и -
да ишончлилиги ва таннархининг к и ч и к л и г и реактив д в и г а т е л ­
л арн и нг афзаллиги ^исобланади. К у в в а т коэффициенти cos ср 
нинг кичиклиги (0,5 гача), максимал 
моментининг нисбатан 
кичиклиги, кучланишнинг у зг ар иши га сезгирлиги синхрон мик- 
рома шина ла рнинг камчилиги >;исобланади.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish