А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

Куйдириш. Вольфрамит концентрати кислород иш ти­
рокида сода билан куйидаги реакцияга кириш ади:
www.ziyouz.com kutubxonasi


21-расм. В о л ьф р ам и т еки ш ее л и тн и н г содали куй ди ри ш т е х н о л о г и я с и .
www.ziyouz.com kutubxonasi


Реакция кайтмас булиб, C 0
2 учиб чизади, Мп ва Fe 
эса тулик, оксидланади. Бу жараён 800—900°С да боради. Ре­
акция тулик бориши учун шихталаш учун иш латиладиган 
сода микдори назарий жихатдан 10— 15 % куп солиниш и 
хамда темир ва марганецни оксидлаш ж араёнини тезла- 
тиш учун 1—4 % 
м и кд ори да 
угит солиниш и керак.
Концентрат таркибидаги кремний, ф осф ор, м иш ьяк. 
молибден ва бошка моддалар \ам сода таъсирида эрувчан 
тузлар хосил килади, яъни:
S i0
2 + N a2C 0 3 = N a 2S i0 3 + С 0 2 
C a
3( P 0 4)2 + 3N a2C 0 3 = N a3P 0 4 + З С аС 0 3 
As;S
3 + 6N a2C 0 3 + 7 0 2 = 2N a3A s0 4 + 3N a2S 0 4 + 6C O :
M oS 
2 + 
3 N a 2СО
з + 
4 - i - 0 2 

2 N a 2M o 0 4 

2 N a 2S 0 4 
+ 3CCK
Ш ихтадаги ортикча сода темир оксиди билан р еак ц и я ­
га киришиб, натрий ферритларини хосил килади ва у сувли 
ишкорлаш жараёнида ишкор хосил булиши билан боради:
N a
2Co3 + Fe20 3 = 2 N a F e 0 2 + С о2
2 N a F e 0
2 + H 20 = 2N a0H + Fe20 3 
800—900°С да юкоридаги реакцион моддалар аралаш маси 
окувчан суюлтма холида булади, улар куйдирма дейилади. 
Бу куйдирма таркибида натрий вольфрамат, тем ир о к с и ­
ди ва ф еррита, марганец оксидлари, аралаш м аларн и н г 
натрийли тузлари, ортикча сода ва реакцияга кириш м ас- 
дан колган вольфрамит минералидан иборат булади.
Саноатда бу жараёнлар махсус иш ланган тухтовсиз ёки 
даврли айланувчи учокдарда амалга ош ирилади. Бундай 
учокдарда вольфрамит концентратларининг парчаланиш и 
98—99 % ни ташкил килади. Саноатда кулланиладиган айла­
нувчи учокдарнинг узунлиги 20—25 м булиб, унинг ичи ш а­
мот гиштлари билан уралган булади. Ички диаметри 
1,8—2 м 
булиб, у 2—3° остида кия холда урнатилади. Бу учокдарда- 
ги температура маз>т, генератор газларини ёкиш билан 
амалга оширилади. У чокдарнинг айланиш тезлиги мину- 
тига 0,5—2 м/сек. Масалан: узунлиги 20 м ва ташки диаметри 
2,2 м, киялиги 3° булган учокдар суткасига 20—22 % W 0

булган 25 тонна шихтани ишлаб чикара олади. У чокдарда-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ги куйдирмалар маълум катталикларда парчаланади ва улар 
хул тегирмонларда бутана (пульпа) \о л и га келтирилиб, 
ишкорлаш тизим ига юборилади.
Ишкорлаш. Куйдирмани сувли ишкорлаш жараёни 80— 
90° да тухтовсиз ёки даврли ишловчи айлантиргичли жи- 
хрзларда амалга оширилади. Киздириш жараёни киздирил- 
ган буглар билан олиб борилади ва натрий вольфраматни 
тулик эритмага утказиш учун ишкорлаш 2—3 боскичда 
бажарилади. Натижада натрий вольфрамати ва сувда эрув- 
чи тузлар аралашмаси эритмага утади. Иш корлаш жараён- 
лари натижасида вольфрамнинг 98—99 % и эритмага утади. 
Натрий вольфрамат эритмасининг зичлиги 1.26—1,40 г/см

оралиш да булиб, эритмадаги W 0
3 микдори 190—270 г/л 
булишини курсатади. Ишкорлаш ва сузиш жараёнидан сунг 
КУРУК \олатдаги чикиндилар концентратнинг бошлангич 
микдори 30—40 % ни ташкил килади. Чикиндилар тарки­
бида W 0
3 микдори 1,5—2 % дан ошмаслиги керак (агар 2 % 
дан ортса шихталаш жараёнига кайтарилади).

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish