А нтенна-фидер тракт


Мультиплексирлаш ва Синхронизациялаш



Download 0,66 Mb.
bet7/9
Sana15.06.2023
Hajmi0,66 Mb.
#951363
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Mobil aloqa

Мультиплексирлаш ва Синхронизациялаш
Хал қилиш керак бўлган икки муаммо бор:

  1. 64 Кбит/с дан катта бўлган информацияни узатиш зарур.

  2. Қабул қилувчи томон келаси 8-бит номерланишининг боши оқимнинг қайси жойида эканлигини билиш кераклиги.

Бу икки муаммо мультиплексирлаш йўли билан ва синхронизация битларини кўллаш билан ечилади

Мультиплексирлаш нима?


Биламизки икки нуқта орасида бир овоз каналидан кўп информация узатиш жарур. Шу билан бирга, ҳар бир канал учун алоқа линиясини ёткизиш муаммони ечими эмас.
Мультиплексирлаш – бу кўп каналларни бир линияда узатишдир. Бу TDM (Time Division Multiplexing – Каналларни вақтинчалик бўлиниши, КВБ) методи билан хал бўлади.
Мультиплексорга ҳар бир каналнинг бир байтини узатиш учун 1/8000 сония сарф қилса ва узатишни кучайтириш йўли билан, шу вақтни 32 каналга тақсимлаб, ҳар бир байт 1/(8000 х 32) сонияа узатилиши керак бўлади.
2 8 - расмда каналнинг мультиплексирлаш келтирилган (ҳар бири по 64 Кбит/с дан):

Расм 28
Бу метод каналлар сонини 32 дан то 4 х 32 гача кўпайтириши мумкин, ва ундан ҳам ортиқ. ҳар бир канал кўпайтиришни алоқа линиясида узатиш тезлигининг ошириш билан боғлиқ.


32 канал билан узатиш муаммоси ечилди, лекин қабул қилувчи томон (демультиплексор) қайси каналга қайси бит тегишли эканлигини қаердан билади.?

Синхронизация


Битлар оқимида синхронизация учун қўлланиладиган махсус битлар мавжуд. Бу битлар демультиплексорга кейинги 32 байдан иборат бўлган группа қаердан бошланиши хақида маълумот беради, шунинг тақозосида демультиплексор бу битларни қайси каналлар орасида тақсимлашни билиб олади. Синхронизация ҳар бир канални билиши шарт эмас. Агар 32 каналдан бир неча группа мультиплексация бўлиб турган бўлса, уҳолда ҳар хил группаларни билиш учун Қўшимча битлар қўшиш керак бўлади.


Сигнализация тизими
Сигнал тармоқини бутун бир тармоқ тизимини «нерв тармоқи» деб бехосдан айтишмайди. Сигнал тамокдаги авариялар, энг критикларидан хисобланади, шунинг учун сигнлизациянинг асосий иш принципларини билган ҳолда, бу аварияларни тезда бартараф қилиш мумкин. Сигналиизиция борасидаги билим – тармоқнинг ҳар бир элемети структураси ва тўтган ўрни хақидаги тушунчаларнинг калити хисобланади. .

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish